Павле чека Нолета!

Ватрометом какав Улцињ не памти, завршен је Мундијал пријатељства! Мегаломански подухват Павла Пепђоновића осликан слоганом идејног творца „Само нам је љубав потребна“ четврти пут је спојио наизглед неспојиво, окупио највеће југословенске легенде на истом месту – у Улцињу, евоцирање спортских успомена надградио озбиљном спортском аналитиком, поучним филмовима, порукама стручњака и на крају с искром у оку признао:

- Пуно ми је срце!

Док смо ишчекивали ватромет поздравио се с „милион људи“ и још толико пута захвалио и извинио. Сваког човека загрлио је као најрођенијег. Већина се вероватно није ни запитала како је наизглед обичном човеку успело да уради што ни један кошаркашки, фудбалски, или рукометни селектор није успео. Долазак и саветодавна беседа Лина Червара, снажна порука о снази спортиста осликана филмом „Изгубљени Дрим тим“, појава оних који се нигде или ретко где појављују у јавности, пре свих Драгана Кићановића, Игора Милановића, Петера Вилфана, Бошка Тањевића и њихове драгоцене беседе - трофеји су Павла Пепђоновића, а долазак још старије славом овенчане репрезентативне гарнитуре, опет морамо да поменемо велике Кићу и Моку, вође тима у којем су као и у Улцињу били: Јерков, Кнего, Крстуловић, Накић, тренер Јанез Дрварич и многи други – раван је злату с највећег кошаркашког такмичења.

Већина спортиста одушевљена је сусретом с пријатељима с којима су се некад сусретали на спортским теренима или заједно играли у репрезентативним дресовима. Многе не бисте препознали иако сте им се пре три или четири деценије дивили – неко у шали рече: „само су Мока Славнић и Стане Караси исти“. Сваки је међутим спреман да понуди савет млађима, нашали се, присети победа и пораза, понеко и сујетно промени расположење што није прозван на бину...

Мундијал пријатељства остаће упамћен и по видео порукама чувеног Димитриса Итудиса, Горана Драгића, Звездана Митровића и Предрага Мијатовића... Али највише по заједничкој енергији свих његових учесника и домаћина. Насмејани, раздрагани, спремни да наредне године петим Мундијалом заокруже ванвременски пројекат, Пепђоновић и Улцињани већ размишљају о... какав бих новинар био, кад то не бих открио: Новаку Ђоковићу!

Ко верује у чуда, чуда и остварује!

И Ноле и Павле на својим теренима многа чуда су одавно остварили...