Нервоза је досегла врхунац кад је из Америке стигло ново писмо, са најлошијим могућим закључком који за нашег сјајног центра подразумева крај репрезентативног лета.
Боби није стигао ни да размисли о свему, а већ је био у авиону за Чикаго, на путу за Франкфурт. Ту га је и затекао позив из Журнала.
– Шта да кажем... Још ми је све помешано и ни сам не знам шта да мислим – искрено је рекао Марјановић.
– Много ми је жао што не могу да наставим припреме, све време сам се надао да неће доћи до тог епилога. Имам огромну жељу и мотив да се борим за место међу 12 и да са групом сјајних момака покушам да дођемо до визе за Олимпијске игре. Селектор Ђорђевић је окупио изванредан тим и све време сам веровао да ћу се поново прикључити. На жалост, моја жеља се неће испунити. Шта да радим... Из ове коже не могу.
Многи су тражећи кривца показивали прстом у Борка Радовића због изјава да је Марјановић играо финале плеј-офа са сломљеним стопалом.
Затим су напали Сан Антонио због преоштре реакције, а неке емотивне изјаве су долиле уље на ватру и целој причи дали нежељену тежину. Боби је све то прескочио.
– Због обавеза нисам био ни упућен у све што се дешава. Искрено, ни не желим да се враћам на ствари које су се догодиле. Код мене нема ни трунке љутње на било кога, нити било кога кривим. Увек сам размишљао позитивно, тако да ни сада неће бити изузетак. Био је то сплет околности, а ја сам највише изгубио.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.