„Партизан су гледали као нешто необично”

Био је то хладни, новембарски дан 1975. У Амерсфорту, у Холандији, фудбал је био у другом плану, главна улога припала је воденом спорту. Све камере биле су упрте у најуспешнију спортску секцију Југословенског спортског друштва – Ватерполо клуб Партизан.

Финални турнир Купа европских шампиона одржан је од 21. до 23. новембра. Партизан је остварио три победе и попео се на кров Европе, који је поново освојио тек 36 година касније, у Риму.

Био је то рекордни шести трофеј шампиона Европе у витринама клуба с Бањице, други узастопни.

Велики допринос у том подвигу имао је Ђорђе Перишић, један од ретких играча који може да се похвали да је учествовао у освајању свих првих шест европских титула.

Од 1963, кад је прешао с пливања на ватерполо, капица са бројем 2 неуморно је пливала. До 1976, уједно и последње сезоне, забележио је 700 мечева. С Партизаном је подигао шест трофеја шампиона Европе, 11 титула првака Југославије и четири национална купа!

Перишић је недавно проглашен за почасног председника ватерполо клуба и с поносом чека 80. рођендан спортског друштва. С правом се нада да ће великан са Бањице следећи пут слављеничку атмосферу дочекати у још бољем амбијенту него што је данас случај.

- То је бројка која заслужује поштовање и на нивоу друштва. Догодине ће и Ватерполо клуб, заједно са Пливачким, прославити 80 година постојања. То је богата историја из које је изнедрен велики број пливача и ватерполиста. Развој југословенског ватерпола није се могао замислити без Партизана. Управо је он био окосница свега тога, дао је изузетан допринос. Повукао је многе клубове да се усмере ка том спорту, те постану жестоки ривали црно-белима. Партизан је у другом делу историје све то издржао и остао неприкосновен – поносно за Журнал почиње разговор Ђорђе Перишић, легендарни бек црно-белих.

Како је растао Партизан: 80. рођендан дочекује као један од европских великана?

- Људи који су половином прошлог века водили Партизан одлучили су да направе нешто заиста вредно. Прво пливачки, затим и ватерполо клуб. Започело се с пливачима, годину касније приступило и развоју ватерполиста. Да би Партизан постао прволигаш 1960, требало је да освоји првенство Друге лиге Југославије, која је у то време имала шест клубова као и Прва лига. Због тога је доведен Орлић из дубровачког Југа, био је и тренер и играч и под његовим вођством Партизан је обезбедио пласман у елиту. Тад су у Првој лиги играли Младост из Загреба, Јадран и Морнар из Сплита, Југ из Дубровника, Јадран из Херцег Новог и Партизан. На крају првенства Партизан је заузео последње место и требало је да игра бараж с Приморјем. Ипак, Приморје се није појавило и елиминисало само себе, па су црно-бели остали у елити и за наредне сезоне.

Убрзо по уласку у друштво најбољих Партизан долази до успеха, испоставиће се – историјског?

- Крајем „шездесетих”, кад је у клубу формирана нова стратегија и програм рада, долазе Мушкатировић и Чуквас. Затим, 1961. екипа даје одређене резултате, заузела је четврто место, наредне године друго, 1963. освојена је прва титула. Пре тог трофеја у клуб су дошли Јанковић, Тедески и Чоловић. У суштини, од 1963. почиње период највиших пласмана. Освојене су четири узастопне титуле. То је један од два златна периода Партизана. Први од 1963. до 1966, други од 1973. до 1975. Такође, у исто време кад је Партизан освојио прву титулу, установљен је и Куп шампиона. Црно-бели као прваци државе добили су право учешћа и освојили су први Куп игран у Загребу.

Ривалство са Про Реком тек је било на почетку, на другом фајнал-фору у историји Купа шампиона италијански клуб дошао је до победе?

- Финални турнир одигран је у Милану, изгубили смо од Про Река, који је тиме први пут освојио Куп. Затим, заблистали смо 1965. и 1966: у првом финалу победили Динамо Магдербург, у другом Про Реко. Били смо бољи у трећој утакмици одиграној у Женеви. Добро патим прве три титуле. Премијерну јер је била прва, наредне по томе што сам постигао одлучујуће голове.

У међувремену, Младост из Загреба постала је конкуренција?

- Младост је 1967, 1968. и 1969. три пута заредом освојила Куп шампиона. У сезони 1970/71. на финалном турниру у Београду учествовало је неколико тимова. Партизан је у борби за медаљу победио управо хрватски, што је био први трофеј КЕШ-а подигнут у нашем главном граду.

Црно-бели наставили су с добрим партијама, међутим, наредних неколико сезона није било успеха у Европи?

- Дошао је период 1971–1972. и кратко затишје. После се то променило доласком Рудића и неколико младих играча у клуб, попут Манојловића, Софијанића и Стаменића. Створен је нови Партизан, који је 1973, 1974. и 1975. у сва три такмичења у којима је учествовао остао непоражен и освојио осам трофеја. Једино 1973. није освојио Куп шампиона. Финални турнир те године одржан је у Будимпешти и ОСЦ је био бољи. Ипак, Партизан је узвратио следеће сезоне, кад је убедљиво славио 6:2.

Годину касније Партизан је освојио шести Куп шампиона, напомене: следећи, седми пехар подигнут је тек у Риму 2011?

- Сезона 1975/76. била је моја последња. Били смо прва екипа која је разбила традицију да домаћин завршног турнира није победник. Турнир је одржан у Амерсфорту. Занимљиво је да Партизан у све три утакмице победио са само голом разлике. Последњи гол примали смо сваког пута 20 секунди пред крај. Ипак, све мечеве завршили смо победом и били смо убедљиви. Екипу су чинили изузетни играчи: Беламарић, Думовић, Маровић, Марковић на голу, Вранеш...

Кад су ривали почели да се плаше црно-белих?

- Партизан је са четири узастопне титуле постао институција. Сви су Партизан гледали као нешто необично. Играо сам од 1963. до 1976. и у Котору и у Херцег Новом никада нисам изгубио с Партизаном. Можда смо забележили један или два пораза, максимум, али смо били институција. На Партизан се гледало као на пример који је потребно примењивати у другим срединама.

По чему је Парни ваљак био пример другима?

- Сећам се разговора са Орлићем, кад је дао фантастично образложење: „Првак државе у ватерполу, али и у осталим спортовима можеш бити или зато што се то десило, или зато што си добро организован.” За прво није имао објашњење, јер се једноставно - десило. А оно друго, „зато што си организован”, тумачио је овако: ако лига има 12 клубова, морам имати простор са 12 екрана. Сваки екран је поверен једном клубу, притиском на дугме укључим екран и видим све добре и лоше ствари у клубу са којим играм. Добро сам организован јер у сваком тренутку знам шта се дешава у другим клубовима. Наравно, водим рачуна о сопственој организацији и организацији клуба, али пратим и шта се дешава у другим срединама. Ко се с ким посвађао, ко је заратио, какви су односи тренер - играч, да ли имају проблеме са финансијама. То је Ратко Рудић научио у Партизану.

Тренутна ситуација у клубу боља је него претходних година?

- Данас клуб има довољно термина у базену и боље услове за рад него у време кад је Партизан користио и управљао Бањицом. Тад се ресурси нису користили на најбољи начин, што је довело до настанка дугова за воду, струју и грејање. Сад смо ослобођени тих трошкова и може да се ради како треба – закључио је Ђорђе Перишић.