Пребирајући по кошаркашком споменару црно-белих, апсолутно сваком партизановцу, барем оном преко 40 лета, у крајичку ока заискри суза, телом прођу жмарци, а слике су тако живе – Александар Ђорђевић добија лопту од Славише Копривице, већ је на противничкој половини, полудесно, скаче, шутира преко Томаса Ђофрезе... Готово да може да се осети сваки дах у дворани „Абди Ипекчи”, звук лопте како пролази кроз мрежицу... Последње четири секунде... Готово као трептај ока или вечност... Како коме. Партизан – Хувентуд 71:70. Погодак вредан титуле првака Европе! Доказ да су чуда могућа, ако се у њих истински верује.
- Мој циљ је био да дођем до праве позиције. Моја опсесија је била да дођем до правог места са кога рука аутоматски реагује. Нисам морао да гледам ка кошу, знао сам све гледајући линије на терену – присетио се на једну од годишњица великог финала Сале Национале.
Сећање на 16. април 1992. свакако је најдража успомена из црно-белом споменара, сваком истинском навијачу, али и инспирација млађим генерацијама, чак и онима који сада у дресу Партизана, под диригентском палицом сад већ прекаљеног ветерана на клупи, најтрофејнијег тренера Европе, Жељка Обрадовића, маштају о трофеју...
Тај истанбулски тријумф остао је не само партизановцима најдража успомена већ и највећи успех наше клупске кошарке.
- Немогуће је отарасити се ових Југословена. Шта год да им урадиш они увек побеђују. Партизан је освојио трофеј без и једног Американца, изненадио све фаворите – завршио је тада пренос из Истанбула коментатор Еуроспорта.
Спортски номади стигли су до трофеја, а да су одиграли само једну утакмицу код куће у тој сезони и са просеком од 21,7 година најмлађи су тим који се попео на кров Европе.
Са клупе их је предводио дебитант Жељко Обрадовић, непуну годину раније и сам играч.
Европска кошарка не памти такав случај, мада је и пре и после тога било асова који су из играчких патика „ускакали” преко ноћи у тренерске ципеле.
Већ тад је Обрадовић показао да је тренер огромног потенцијала. Све се то догађало под будним оком професора Александра Николића. Наравно и свесрдну помоћ Драгана Кићановића.
Било је то пролеће у ком је настала једна он најлепших спортских прича свих времена, једна генерација ушла у историју, а Европа „полудела”, пре свега Италијани, за Ђорђевићем и најкориснијим играчем фајнал-фора Предрагом Даниловићем.
О томе шта та имена значе у свету кошарке данас сувишно је и говорити.
Успех Партизана догађао се, у тренуцима распада једне земље у којој се разбуктавао рат, а црно-бели су због тога као домаћини у групној фази утакмице играли у предграђу Мадрида – Фуеналабради, где су имали огромну подршку шпанских навијача.
Једини меч на домаћем терену те сезоне одиграли су против Кнора (сада Виртуса) у четвртфиналној серији, у којој су са 2:1 и изборили пласман на фајнал-фор у Истанбулу.
- Нико никад није имао такву причу. Колико смо били одбачени, колико се није очекивало од нас, можда смо баш зато успели – присетиће се много година касније један од чланова те генерације, Млађан Шилобад – Цела сезона, стала је у тај један секунд, у ту Салетову тројку...
Још много их је постигао Александар Ђорђевић у каријери, неколико антологијских, постале су некако његов заштитни знак. Још много финала, клупских и репрезентативних, одиграли су и он, и још један Саша, Предраг Даниловић, али то истанбулско свакако остаје као најсветлија успомена, пустоловина вредна холивудског сценарија.
Присећање на то време можемо и да завршимо оним што је у перо Журналовог извештача, Зорана Петровића, на паркету дворане „Абди и Пекчи” издиктирао Предраг Даниловић, само неколико тренутака пошто су црно-бели устоличени на европском трону.
- Ово је чудо! Пишите шта хоћете. Ја најбољи играч? Не! Партизан је најбољи – еуфорично је констатовао Даниловић коме је због тих игара вртоглаво скочила цена на кошаркашком тржишту.
ЖЕЉКОВА ТАБЛА ПРОДАТА ЗА 7.100 ЕВРА
На 30-годишњицу од тријумфа на Босфору, организована је хуманитарна аукција, а најскупљи предмет – тренерска табла Жељка Обрадовића са финалног турнира, продата је за 7.100 евра.
ЂОРЂЕВИЋ ПОГАЂА – ПАРТИЗАН ТРИЈУМФУЈЕ
Газета Дела спорт, у то време један од спонзора Филипса кога је Партизан победио у полуфиналу (82:75), извештавајући о тријумфу црно-белих је између осталог написала:
- Најмлађа екипа Европе, вероватно и света, тријумфовала је захваљујући чињеници да има два српска бисера, Даниловића и Ђорђевића, који су пресудили у обе утакмице.
Римски дневник је имао и додатно објашњење:
- Ђорђевић је казнио Шпанце који су на једвите јаде успели да дођу у вођство и почели рано да се радују победи, заборављајући да се Партизанови дечаци никако не узбуђују, поготово кад губе – писала је Газета, а Туто спорт је једноставним насловом све рекао „Ђорђевић погађа–Партизан тријумфује”.
ПРОФЕСОР НИКОЛИЋ: СТАЈАО САМ У ЈЕДНОМ УЛАЗУ И КРАЈИЧКОМ ОКА ПОСМАТРАО СЕМАФОР...
Професор Александар Николић уткан је у сваку пору тог великог успеха, а сам није могао да одгледа финале до краја:
- Кад су Шпанци повели са три коша разлике, нисам више могао да издржим. Напустио сам дворану, разочаран што смо у тако важним тренуцима продали две лопте. Стајао сам у једном улазу и крајичком ока посматрао семафор. Кошеве играча нисам видео...
ИСТАНБУСЛКИ ЦЕХ – 25.000 ДОЛАРА
Црно-бели су у Истанбулу у току историјског фајнал-фора боравили у хотелу „Швис”. А, како је тада известио доајен Спортског журнала Зоран Петровић, петодневни боравак за 20 људи коштао је 25.000 долара.
- Прошли смо боље него што смо очекивали после завршног обрачуна – казао је тадашњи генерални секретар црно-белих Драган Тодорић.
ЧЕТИРИ ФАЈНАЛ–ФОРА
Партизан је остао једини српски клуб који је успео да се окити титулом првака Европе, а је остао и једини који је уопште стизао до фајнал-фора и то четири пута.
„Највећи учинак у нападу имали су Ђорђевић и Даниловић. То је херојско дело, не због броја (23-25) већ зато што су њихови погоци били и кошеви одлуке. Њихова игра добија још више на значају кад се зна и види да све противничке одбране покушавају да их зауставе на све начине” - Драган Шакота, пишући за Журнал о истанбулском успеху.
„Па то је да паднеш у несвест”
Милан Цига Васојевић, дугогодишњи селектор женске репрезентације Југославије
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
