Окончан је Евробаскет, почела је Евролига, даме су премијерно континенталном смотром отвориле „сезону”, синоћ су и београдски великани кренули у поход на АБА лигу... Међутим, малобројни су знали да је репрезентација Србије у кошарци у колицима завршила четврта Европско првенство Ц дивизије, да је 21. септембра одржан Куп мале земље са брдовитог Балкана... Хероји са инвалидитетима не добијају потребну медијску пажњу, док је у разговору за Спортски журнал и Марко Александровић – председник Савеза клубова кошарке у колицима и редовни професор на Факултету спорта и физичког васпитања у Нишу, „признао” да се са тематиком упознао тек у зрелом животном добу...
- До своје 34. године сам мислио да бригу о тој популацији воде здравствене и социјалне установе... Међутим, стицајем неких околности – аплицирао сам за стипендију „Коимбра група” (2007). Названа је по граду у Португалији, окупља 20 старих установа, између којих се налази и Католички универзитет у Лувену. Видео сам да раде нешто са инвалидима, написао одређени план и под менторством професора Данијела Дејлија на Факултету за кинезиологију и рехабилитационе науке научио доста.
Александровић је стечено знање искористио и примењује га и дан данас.
- Тренутно постоје два предмета на основним студијама који обрађују физичку активност особа са инвалидитетом, два на струковним, пет на мастер програмима и један на докторским. Особе са инвалидитетом су део наше наставе, видео сам то у Лувену... Наши студенти, ако хоће да играју кошарку, морају да седну у колица, уколико су поред њих слепе особе – одрекнуће се чула вида сат, сат и по...
Марко тврди да недостаје струке.
- Мислим да је до људи, не до услова. Рекли су из целог света, на пример Кинези. Имају одличну ниску освајања медаља на Параолимпијским играма, али на њиховим програмима нема ове области. Кад дођу овде, осећају се као ја у Лувену.
Године рада донеле су професору звање – председник Савеза клубова кошарке у колицима.
- Основан је 2022, водим га од почетка ове године. Пре два месеца, 25. јула, постали смо део Кошаркашког савеза Србије. Био сам скоро тамо, договарали смо неке техничке детаље о такмичењу – желимо да искористимо уређен систем.
На који начин ће КСС учествовати у раду СККК, да ли су договорени нови пројекти?
- Са једне стране их је обавезала држава Правилником о надлежним националним гранским савезима, донешен је у четири наврата. Постојао је раније Савез кошаркаша у колицима Србије, али од 2018. нису одрадили нити једну седницу Скупштине или Управног одбора. Потом смо формирали нови савез и од тада једино он одржава кошарку у колицима. Кад сам био 20. јуна 2025. први пут код руководства КСС изнео сам тај проблем, јер по Статуту – тај савез је морао после две године неактивности да буде избачен из чланства. Пошто је ситуација код особа са инвалидитетом мало осетљива, није могло да се само „сече“, већ је пронађена елегантнија мапа пута како да се изађе из кризе. На састанку су били Небојша Човић, Филип Сунтурлић, Александран Грујин... Сложили су се сви да проблематика није организациона и финансијска, већ правна.
Епилог заседања је...
- Примљени смо у КСС, можемо да играмо лигу и кад је завршимо са билтеном идемо у локалну самоуправу и тражимо средства за сваку чланицу.
Намеће се логично питање. Шта још мора да се поправи?
- Кад би се доследно примењивали закони државе... Да је инспекција реаговала на време, размишљали би о неким другим стварима – колико клубова имамо у европским такмичењима, да ли можемо на Европско првенство А дивизије, тренутно смо у Ц. Неопходно је да локалне самоуправе схвате да клубове воде углавном особе са инвалидитетом и да морају да им помогну у писању пројеката.
Велику улогу у популаризацији кошарке у колицима имају и медији.
- Учинили су да се у Нишу слика особа са инвалидитетом подигне. Што се тиче Купа, лично сам писао позиве медијима и ажурирао их кад сам сазнао да долази Ненад Крстић. Сигурно је паметни потез КСС донео 20 одсто више новинара.
Која су следећа такмичења у плану?
- СККК је регистрован у Нишу и с обзиром да три године постоји – не може да потражује средства од републичких органа. Међутим, ГО Медијана је била покровитељ прошлогодишњег и овогодишњег Купа и ГО Црвени крст је подржала Куп Србије у баскету у колицима. Надамо се великој помоћи КСС. Наредни догађај је везан за баскет 3 на 3, одржаће се крајем октобра или почетком новембра.
Организација СККК је на завидном нивоу.
- Нико не долази о свом трошку, клубовима је плаћен пут, имамо средства за освежење, плаћају се судије и медији. Желео бих да пошаљем поруку свим удружењима – морају финансијски кроз пројекте да сагледају медије. Откако су Феничани измислили новац, начин захваљивања је постао врло конкретан. Сјајно је што радите овај пројекат, честитам надлежном министарству и надам се да ће ово да буде видљиво! Ако једна особа после овога крене да се бави спортом, пројекат је успешан – закључио је Александровић.
СВЕ ЈЕ СТАЛО КАД НАС ЈЕ ПОСЕТИО НЕНАД КРСТИЋ
Ниш је био домаћин 21. септембра Купа Србије у кошарци у колицима, ловорике славе је однела Мега Деспот, но – такмичење је обележио долазак Ненада Крстића – потпредседника Кошаркашког савеза Србије...
- Сад се јежим кад то причам. Кад је ушао у салу, био је крај тајм-аута и спонтано су се гледаоци окренули – све је стало! Значило је и најбољем стрелцу турнира – Влади Швраки, кад је из руку Ненада Крстића добио пехар. Много људи се фотографисало, једно 20 минута он није могао да изађе из дворане. Захваљујем се КСС!
ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА ЛИГУ ПОСТОЈИ У МАКЕДОНИЈИ И БУГАРСКОЈ
Како су организована такмичења у Србији и шта је план за потоња времена?
- Лига Србије се игра двокружно, све остало једнокружно, јер се тако смањују трошкови. Практично су пет, до шест пута годишње догађаји. Радимо на томе да други клубови приступе, да се прошири такмичење и да за годину или две имамо екипу која игра регионалну лигу. Постоје и клубови из других земаља који су заинтересовани да играју нашу лигу, пре свега македонски, што је фантастично, док имам и непотврђене информације о интересовању и из Бугарске – рекао је Александровић.
НЕОПХОДНО ДА ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ ИЗВЕДЕМО ИЗ ДОМОВА
Следећи кораци СККК јесте да изађе на светску сцену.
- Имамо проблем са пријавом у Интернационалну федерацију кошарке у колицима, што је у неку руку дискриминација, која ће, надам се, да буде решена у наредних годину дана. Тог тренутка ће наше судије да иду да се образују, делегати, самим тим ће и лига да буде боља. Ово је пре свега социјална ствар, неопходно је да особе са инвалидитетом изведемо из домова, дамо им могућност да тренирају, касније и да се такмиче – рекао је Александровић.
ИГРА СЕ ПО ФИБА ПРАВИЛИМА, СПЕЦИФИЧНЕ ОЦЕНЕ ОМОГУЋАВАЈУ РАВНОПРАВНОСТ
Колико су слична правила кошарке у колицима са светски познатим ФИБА регулативама?
- Исти терен, број играча, висина кошева... Специфичност је што се игра у колицима и што играчи морају да имају на терену збир 14.5 за домаћа такмичења, односно 14 бодова за међународна. Конкретно, ако имате високу повреду и само користите руке, то је оцена 1, али ако немате стопала – то је оцена 4.5... Тај цео збир на терену мора да буде до 14.5. На тај начин се омогућава особама са високим степеном инвалидитета да учествују.
НИКО НИЈЕ КОНКУРИСАО ЗА НОВА КОЛИЦА, ЈЕР СВИ ИМАЈУ НАЈБОЉА
Колики је значај колица у игри?
- Пре неколико година сам се сусрео са ситуацијом – имали смо много играча и лоша колица. Међутим, Министарство правде Србије од 2020. издваја огромна средства на конкурсима одлагања кривичног гоњења, опортунитета. Клубови кошарке у колицима су се пријављивали и добијали најбоља могућа колица, те информације су од јавног значаја и могу да се виде. То сад иде и по девет хиљада евра по колицима. Ове године мислим да нико није конкурисао, јер сви имају. Кад видите тај „возни парк“, не постоји разлика у односу на финале Параолимпијских игара. Захваљујем се Министарству правде – рекао је Александровић.
КОШАРКАШУ У КОЛИЦИМА НАЈТЕЖЕ У БЕОГРАДУ
Да ли можете да опишете свакодневницу хероја у колицима?
- Зависи од повреде и од града где живе, да ли иде у школу, да ли ради... Не може да се генерализује. Ако причамо о транспорту, најтеже је кошаркашу у колицима у Београду. Огроман град, гужве – са тим стварима се у Нишу нисам сусрео. Тешко је играчу да из Батајнице дође до Кошутњака или од Раковице до Земун поља...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
