Шокантан пораз у Лесковцу неће коштати фудбалску репрезентацију Србије играња у баражу за пласман на Светско првенство – доигравање је обезбеђено преко Лиге нација, али, очај плавог тима и улога селектора Драгана Стојковића у свему разлог су за узбуну, озбиљну анализу, рез, а пре свега увођења стратешких потеза за оздрављење српског фудбала генерално...
Јавним преузимањем одговорности Драган Стојковић је кренуо ка излазу из свлачионице државног тима, али, одлазак селектора, сам по себи неће репрезентацији Србије донети ништа ново ако после њега Орлове преузме тренер без искуства с тренерским рејтингом испод нивоа репрезентативаца. Догоди ли се то, можда ћемо опет да одемо на Мондијал, али, вратићемо се као из Немачке 2006, Јужне Африке 2010, Русије – 2018, Катара – 2022...
Тим који је синоћ на терен послао Драган Стојковић, недостојан озбиљне такмичарске утакмице, више и није могао да направи с обзиром на то да су све грешке противника у дефанзивној линији, успевали да упропасте најискуснији, веровали смо и најопаснији, најбољи, наши фудбалери. Да ли је лош терен главни кривац за неконтролисане или преслабе шутеве у идеалним приликама за гол, питање је на које одговор какав год да је – не сме да буде алиби.
Наш државни тим од победе у Португалији у квалификацијама за СП у Катару, не само да није одиграо две утакмице у истом саставу, него је готово на свакој наредној откривао нове слабости. Стојковић је мењао играче, формације, али, после свих тих утакмица, фудбалски навијач Србије не зна који је најјачи тим, како изгледа идеална дефанзивна линија, који је најбољи везни ред, да ли једноставно фудбалери желе да играју за репрезентацију жаром којим играју у клубовима...
Да ли уопште желе да играју за репрезентацију?
Сва ова питања морала су да добију одговре пре три године, после фијаска у Катару. Драган Стојковић је тада морао да каже оно што је синоћ изустио.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.