Јововић: Уживам у улози лидера

Квалификације за Европско првенство наредне године, женска репрезентација Србије почеће из Београда, у четвртак 16. октобра утакмицом против селекције Литваније. Само три дана касније наша селекција одлази на ноге Украјини, а тај сусрет ће бити одигран у Словачкој.

Ово ће бити и прва званична утакмица за селектора Хосе Игнасиа Прадеса на клупи репрезентације Србије, а нема сумње ни да ће дворана бити испуњена до последњег места.

Играчица од које се очекује да у будућности предводи национални тим и буде лидер екипе, Јована Јововић иза себе има две сјајне сезоне, док ове игра можда и у најбољој форми икада. Иако има свега 24 године она се увелико носи са притиском који улога лидера намеће, како у клубу, тако и у националном тиму.

– Већ у млађим селекцијама Србије звали су ме лидером. Ту улогу сам имала и у Дунајвароши, а касније и у Будаершу. Увек сам успевала да се носим са притиском. У Дебрецену је на почетку било теже, јер је клуб на вишем нивоу и има доста добрих играчица. Међутим, после две и по године, изборила сам се за ту улогу и позицију, и волим то. Наравно, то носи одређени притисак, али ја волим да преузмем одговорност, да се игра врти око мене и волим да вучем тим кад је тешко – рекла је Јована Јововић.

У последње време често играте средњег бека, а та позиција носи велику одговорност?

– Да будем искрена, волим да будем организатор, иако су средњи и леви бек два потпуно различита стила, мени одговарају. Ове сезоне у Дебрецену више играм средњег бека, а то захтева бољу анализу, размишљање и одговорност. Уживам у организовању игре, у томе да систем функционише и да сви буду укључени у игру. То ме испуњава на терену.

Немате проблем да преузмете одговорност?

– Ни најмање. Понекад једноставно морам да идем један на један, да нападнем и одлучим меч.

Свака играчица има потез који је дефинише, за Вас је то асистенција, поготово са пивотменом?

– То је један од мојих адута. Овде у Дебрецену имам веома добру сарадњу са пивотменом и кад бих била противник увек бих се фокусирала на решавање игре два на два. Може се рећи да је и игра један на један део мене.

Ваша игра је из године у годину била све боља, да би сада била готово без грешке?

– Примећујем да се побољшавам, све више покушавам да гледам шта је испред мене, да читам ситуације, а то је оно што штопер мора да ради. И даље морам да учим сваки дан, а свака утакмица је другачија. Увек покушавам да схватим у тренутку, шта сада могу да урадим за тим? Како можемо да нападнемо ових шест играчица испред нас? Андреа Лекић ми много помаже у свему, онда је мој идол и гледала сам многе њене утакмице, па покушавам да део тога пренесем и на терен. Асистенције ме чине срећном, тако да више волим да додам добру лопту, него да постигнем погодак.

Кажу да сте увек самокритични?

– Јесам, јер знам да имам још простора за напредак. Мислим да заиста могу да напредујем у додавању, да морам да имам више разноврсности у игри. Требало би да шутирам више са дистанце и на томе радим, јер рукомет постаје све озбиљнији и са пуно анализа. Противници се индивидуално припремају за сваког играча, тако да морам и ја да додајем неке сегменте – рекла је Јована Јововић.