ИЗ СТРУЧНОГ УГЛА: Систем испред импровизације

Дуел Србије и Црне Горе у борби за пласман у четвртфинале Светског првенства носио је тежину историје, емоције и заједничке прошлости — али и врло реалну спортску чињеницу: репрезентација Црне Горе тренутно је тим са континуитетом, искуством и идентитетом који се годинама гради на истим темељима. Чак осам играчица игра заједно у ЖРК Будућност, тиму са европским стажом, а таква стабилност ретко се виђа у националним селекцијама. Имају јасно профилисану одбрану 6–0, препознатљиве нападачке принципе и голманку Антигре, која је међу најбољима на свету на овој позицији. Укратко — Србија је данас играла против екипе која зна ко је, како игра и зашто побеђује.

Србија је дуел отворила врло квалитетном одбраном. Систем 6–0 био је покретљив, агресиван, са добрим ротацијама и правовременим изласцима на бекове Црне Горе, што је у почетним минутима неутралисало асистенције на пивотмена и спречило њихову најопаснију завршницу.

Међутим, проблем је поново дошао из напада. Србија је тешко долазила до шанси, а још теже до гола. Први погодак Србија постиже тек у осмом минуту, што је психолошки пореметило ритам целе екипе. Уместо стрпљења и креације, ушло се у брзоплетост: техничке грешке, шутеви из неизрађених позиција и напади без јасне идеје омогућили су Црној Гори да постепено гради предност.

Црна Гора није бриљирала — Србија их је хранила сопственим грешкама. Дошли су до +5 без да су морали да ризикују или тактику мењају. Прво полувреме завршено је резултатом 13:9 за ривала, а Србија је још једном показала да разуме дефанзивни део игре, али да нападачки баланс и мирноћа недостају када је најпотребније.

Нажалост, наставак утакмице био је наставак  проблема репрезентације Србије , али увећан.

Србија друго полувреме отвара лоше и у нападу и у одбрани. Кључни моменат распада система био је рад крајњих играчица Црне Горе, које су агресивно пресецале пасове, посебно у зонама између бекова. То је Црној Гори донело лаке голове из контре, а Србији одузело сваку шансу да стабилизује ритам.

Предност Црне Горе расла је од 8–10, затим до апсолутне кулминације: +15 у 56. минуту. То није само резултат — то је последица. Последица свега онога што се знало пре меча, а није успело да се неутрализује током њега:

неуиграност тима,

непознавање кретања и синхронизације бекова,

хетерогеност селекције,

техничке грешке у низу,

и на крају — голманка Антигре, која је меч завршила са невероватних 18 одбрана и 62% успешности.

Када противник има систем, а ви имате импулс — победник је унапред познат.

Србија је ово Светско првенство завршила убедљивијим поразом и то је податак који је тешко игнорисати. Међутим, постоји нешто још важније од њега:

- ниједна играчица није одустала

- бориле су се до последњег минута

- покушавале су и кад ништа није ишло.

Црна Гора је победила зато што је тренутно боља у свим сегментима игре. То није трагедија — то је реалност. А реалност служи да се из ње учи.

Ово је само једна станица, не крајња дестинација. Овај тим Србије је у процесу стварања, тражи идентитет, континуитет, систем и време да прерасте сопствене слабости.

Ако се извуку закључци, ако овај пораз постане темељ а не рана, онда је ова утакмица много вредела за напредак репрезентације Србије.

Срећно, девојке. Пут није завршен — тек почиње.