Док једном не смркне, другом не сване. Стара изрека могла би да се употреби у случају Драгана Стојковића и Зорана Мирковића, доскорашњег селектора репрезентације Србије и његовог привременог наследника. Ни један, ни други нису желели да се нађу у оваквој ситуацији. Орлове после пораза од Албаније у Лесковцу само теорија држи у игри за бараж, због чега је Пикси и поднео оставку.
Популарни Бата није ни планирао да после тек друге утакмице на клупи младе репрезентације, против Румуније у Араду (1:0), преузме бригу о А тиму, бар на једном мечу. Биће то први, можда и последњи пут да некадашњи ас Партизана и члан државног тима СР Југославије и Србије и Црне Горе седи на клупи Орлова, осим уколико Извршни одбор ФСС до новембарских квалификационих утакмица не именује селектора.
Зоран Мирковић је 59 пута носио дрес са грбом фудбалске организације. Као десни бек Партизана дебитовао је на турниру у Хонгконгу 31. јануара 1995. кад су репрезентацију Југославије чинили само играчи из домаћег шампионата, појачани Драганом Стојковићем и Будимиром Вујачићем. Наша селекција предвођена с клупе Слободаном Сантрачем савладала је домаћина такмичења са 3:1. Плави су затим савладали Јужну Кореју 1:0 и освојили победнички пехар.
Била је то одлична презентација играча из домаће лиге, поготово после скоро трогодишње изолације са европске сцене. Мирковић се уз клупске другове Сава Милошевића, Алберта Нађа, Нишу Савељића, Горана Пандуровића, Сашу Ћурчића, звездаше Дарка Ковачевића, Дејана Петковића, Горана Ђоровића, препоручио селектору за јаче утакмице. Наредни мечеви били су такође пријатељског карактера и Бата их је одиграо. Кад се Југославија вратила на такмичарску сцену, у мечу са Фарским Острвима 24. априла 1996. Мирковић је одиграо 29 минута, после чега је било јасно да ће бити у плановима селектора и за пут до Светског првенства 1998. у Француској.
Рођени Београђанин се на позицији десног бека мењао са Слободаном Комљеновићем, био је стартер у мечевима са Чешком у Прагу (1:2), Шпанијом (1:1) на Маракани и у обе утакмице са Словачком (2:0).
Најлепши тренутак у репрезентацији садашњем вршиоцу дужности селектора био је свакако деби на Мондијалу 1998. у првом сусрету са Ираном (1:0). Бата је свих 90 минута на терену, што се поновило и у окршају осмине финала против Холандије (1:2).
Југославија је затим имала тежак пут до Европског шампионата 2000. Плави су успели да у групи са Хрватском, Републиком Ирском, Македонијом и Малтом освоје прво место и вежу учешћа на два велика такмичења. Окршаји са Хрватима представљали су атракцију. Коцкасти су освојили треће место на СП у Француској, а после два ремија (0:0, 2:2), наша репрезентација успела је да их елиминише.
Мирковић је посебно остао упамћен по другом мечу некадашњих република заједничке државе. При резултату 2:1 за Југославију, у 42. минуту Бата је после дуела ухватио Јарнија за међуножје и добио црвени картон. Наша репрезентација примила је гол после 120 секунди у наставку и до краја сачува 2:2 и пласира се на континенталну смотру пре бивших земљака.
Лакнуло је тад Мирковићу, али због тог искључења и казне УЕФА од више утакмица неиграња селектор Вујадин Бошков није могао да га води одвео на ЕУРО у Белгију и Холандију. Југославија је стигла до четвртфинала, у којем је претрпела катастрофу у дуелу са Лалама (1:6).
Платио сам дебело своје грешке – изјавио је Зоран у једном интервју.
Бата се вратио у репрезентацију на почетку циклуса квалификација за Светско првенство 2002. у Јапану и Јужној Кореји. Одиграо је Мирковић четири утакмице, а на крају је заједно са осталима разочарао освајањем тек трећег места у групи, иза Русије и Словеније, и неодласком на Мондијал.
Био је Бата актер још шест пријатељских утакмица током 2002. Након тога није више добијао позиве у државни тим.
СЕО НА КЛУПУ ПОСЛЕ ФУНКЦИОНЕРСКЕ КАРИЈЕРЕ
Именовање за селектора младог државног тима био је повратак Зорана Мирковића у ФСС, пошто је током 2007. у међувремену обављао и дужност директора младе и А репрезентације Србије. Млади су те године, предвођени селектором Мирославом Ђукићем освојили друго место на Европском првенству у Холандији. После неслагања са Звезданом Терзићем, тадашњим председником српске куће фудбала, Мирковић се повукао са функције.
Бата је обављао и дужност потпредседника Партизана за спортска питања, а затим се определио за тренерски позив. Био је шеф стручног штаба Синђелића и помоћник Љубише Тумбаковића у репрезентацији Црне Горе, а током јесени и пролећа у сезони 2018/19. имао је командну палицу на клупи Партизана.
Највећа обавеза Мирковића је да добро припреми младу репрезентацију Србије за Европско првенство 2027. чији ће домаћини бити наша земља и Албанија.
ТРОФЕЈАН У ПАРТИЗАНУ, ЈУВЕНТУСУ И ФЕНЕРБАХЧЕУ
Синоћни дебитант на селекторској клупи Србије имао је импресивну играчку каријеру. Зоран Мирковић је прошао Омладинску школу Рада. Бата се после кратког боравка у Радничком из Свилајнца вратио на Бањицу и после 62 утакмице у дресу Грађевинара изборио за понуду Партизана. Од 1993. до 1996. са црно-белима је освојио две титуле и један куп.
Мирковићев први инострани клуб била је Аталанта. После две године у Бергаму Зорана је купио Јувентус. Током две сезоне Бата је одиграо 27 утакмица за Стару даму (био и учесник Лиге шампиона), да би се 2000. преселио у Фенербахче. Дрес турског великана Мирковић је носио три сезоне (71 утакмица) и већ у првој освојио шампионат. Бата се вратио у Партизан 2004, освојио још једну титулу и 2006. завршио играчку каријеру.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
