Човек са мисијом

Наслов филма „Човек који се попео на брдо, а сишао са планине“ могао би да буде и наслов приче о Милошу Зарићу. Некадашњи параолимпијац је направио клуб „Пора“ који симболише његову борбу за спортска достигнућа.

- Пора је брдо где сам одрастао. Кад сам се повредио сваког дана гурао сам колица до врха. Трајало је тако пет година, а онда сам одлучио да оснујем клуб који ће помоћи особама са инвалидитетом да се баве спортом - прича Засрић.

Пора је врата отворила у Ужицу, а потом је направљен „Косјер“ у Косјерићу. Зарић преговара и о формирању клуба у Пожеги.

- Клуб омогућава тренинге особама са инвалидитетом. Поставили смо специјализоване справе за тренинге и реквизите, имамо лифтове и све друго што је потребно да наши чланови могу квалитетно да тренирају.

Истовремено са развојем клубова Зарић се посветио и развоју тренера параспортиста.

- Тренутно сам ментор Филипу Вујовићу и Саву Ђурђевићу, док у Косјерићу ради Горан Николић. На жалост, не постоји школа за тренере параспортиста, па свако учи на искуству старијих и развија свој правац у раду.

Мала група тренера ради са одабраном групом параспортиста.

- Проблем је што се особе са инвалидитетом ретко сами пријаве за тренинге. Потребно је да их неко „погура“, да их мотивише да изађу из четири зида. Кад се то догоди даље је лако, јер схвате велику промену на боље.

Зарићу је лична мисија да особе са инвалидитетом приближи спорту.

- Прва коју сам приволео да тренира је Ивана Петровић из Косјерића. Бавила се паратлетиком и освајала медаље. У међувремену се удала и повукла из спорта. На мом „списку“ су бацачи кугле Небојша Ђурић и Стефан Димитријевић, копљашица из Прибоја Тијана Чекеревац, возач колица Ненад Јеремић у дисциплинама на 100, 200, 400 и 800 метара и Ђорђе Ђурђевић који се такмичи у трициклу.

„Људски фактор“ је само део проблема које је потребно пребродити.

- Увек нешто недостаје и тако је у целом свету. Не може нам то бити оправдање да нешто не урадимо. Ђурђевићу је за такмичење потребан трицикл који кошта 500.000 динара. Уз помоћ државе, министарства, спонзора, пријатеља купљен је трицикл. Волео бих да је лакше, али кад није онда мора да се нађе начин да се уради како може.

Зарић се труди да личним примером покаже пут до циља.

- Рекреација захтева вољу, а резултати на такмичењима захевају максималан труд, посвећеност и дисциплину. Ту правимо разлику. Одлично је ако неко жели да дође само да се рекреира и мало покрене. Онај који се посвети спорту на такмичарски начин више нема изговор да нешто не уради. Неопходна је максимална посвећеност. Наши спортисти имају смештај, храну, простор за тренинг, плаћена путовања... Решили смо их бар неких брига. Резултати могу да буду варљиви, бољи или слабији, али рад на крају никада не изневери - каже Милош Зарић.