Čovek sa misijom

Naslov filma „Čovek koji se popeo na brdo, a sišao sa planine“ mogao bi da bude i naslov priče o Milošu Zariću. Nekadašnji paraolimpijac je napravio klub „Pora“ koji simboliše njegovu borbu za sportska dostignuća.

- Pora je brdo gde sam odrastao. Kad sam se povredio svakog dana gurao sam kolica do vrha. Trajalo je tako pet godina, a onda sam odlučio da osnujem klub koji će pomoći osobama sa invaliditetom da se bave sportom - priča Zasrić.

Pora je vrata otvorila u Užicu, a potom je napravljen „Kosjer“ u Kosjeriću. Zarić pregovara i o formiranju kluba u Požegi.

- Klub omogućava treninge osobama sa invaliditetom. Postavili smo specijalizovane sprave za treninge i rekvizite, imamo liftove i sve drugo što je potrebno da naši članovi mogu kvalitetno da treniraju.

Istovremeno sa razvojem klubova Zarić se posvetio i razvoju trenera parasportista.

- Trenutno sam mentor Filipu Vujoviću i Savu Đurđeviću, dok u Kosjeriću radi Goran Nikolić. Na žalost, ne postoji škola za trenere parasportista, pa svako uči na iskustvu starijih i razvija svoj pravac u radu.

Mala grupa trenera radi sa odabranom grupom parasportista.

- Problem je što se osobe sa invaliditetom retko sami prijave za treninge. Potrebno je da ih neko „pogura“, da ih motiviše da izađu iz četiri zida. Kad se to dogodi dalje je lako, jer shvate veliku promenu na bolje.

Zariću je lična misija da osobe sa invaliditetom približi sportu.

- Prva koju sam privoleo da trenira je Ivana Petrović iz Kosjerića. Bavila se paratletikom i osvajala medalje. U međuvremenu se udala i povukla iz sporta. Na mom „spisku“ su bacači kugle Nebojša Đurić i Stefan Dimitrijević, kopljašica iz Priboja Tijana Čekerevac, vozač kolica Nenad Jeremić u disciplinama na 100, 200, 400 i 800 metara i Đorđe Đurđević koji se takmiči u triciklu.

„Ljudski faktor“ je samo deo problema koje je potrebno prebroditi.

- Uvek nešto nedostaje i tako je u celom svetu. Ne može nam to biti opravdanje da nešto ne uradimo. Đurđeviću je za takmičenje potreban tricikl koji košta 500.000 dinara. Uz pomoć države, ministarstva, sponzora, prijatelja kupljen je tricikl. Voleo bih da je lakše, ali kad nije onda mora da se nađe način da se uradi kako može.

Zarić se trudi da ličnim primerom pokaže put do cilja.

- Rekreacija zahteva volju, a rezultati na takmičenjima zahevaju maksimalan trud, posvećenost i disciplinu. Tu pravimo razliku. Odlično je ako neko želi da dođe samo da se rekreira i malo pokrene. Onaj koji se posveti sportu na takmičarski način više nema izgovor da nešto ne uradi. Neophodna je maksimalna posvećenost. Naši sportisti imaju smeštaj, hranu, prostor za trening, plaćena putovanja... Rešili smo ih bar nekih briga. Rezultati mogu da budu varljivi, bolji ili slabiji, ali rad na kraju nikada ne izneveri - kaže Miloš Zarić.