Освануло је прохладно јутро на тиркизном Бешеновачком језеру, скривеном у зеленим обрисима Фрушке горе, док се лагана измаглица подизала са мирне површине воде. Усред језера, кануиста, суп мајстор и организатор такмичења Ненад Миковић вредно је постављао бове, пазећи да све буде по правилима и савршено у линији.
На обали се чуо жамор јер су текле последње припреме, распоређивали се столови са учесничким пакетима, на дрвеном паноу качиле се листе са именима такмичара док су волонтери ужурбано проверавали сатнице и бројеве, а из звучника допирала је музика која је полако најављивала велики догађај.
Такмичари су полако пристизали носећи даске под мишком, неки са капама и рукавицама, а неки већ загрејани, у мајицама кратких рукава, боси и спремни за акцију. Чуо се звук пумпи којима су се надувалe даске, док је ветар благо лелујао заставице спонзора и носио мирис кафе и топлих кифлица са џемом од вишања са оближњег штанда.
На лицима учесника мешавина концентрације, узбуђења и благог страха који долази пред старт. Кад се зачуо судијски звиждук, вода се узбуркала, десетине даски склизнуло је преко површине, остављајући за собом фине, беле трагове пене. Такмичари су се брзо распоредили, они најискуснији већ су ухватили праву линију ка првој бови, док су почетници још тражили равнотежу, понеко је чак и завршио у води, уз смех публике са обале. Све је то био део чаролије тог јутра, комбинација спорта, забаве и људске упорности где је свако весло секло површину као четкица по слици, а језеро постало позорница на којој се исписивала прича о такмичарском духу.
Победу на најузбудљивијој трци, у елитној категорији на 1.000 метара тврде даске, однео је кајакаш Урош Павловић. Истакао да је одушевљен бројем учесника и већ најавио да ће се одазвати позиву и следеће године.
– Такмичење је изузетно лепо организовано, по стандардима какви су у свету. Учествовао сам и раније на суп догађајима, у Новом Саду и на Дрини, али ово је било баш по правилима. Волео бих кад би било више таквих такмичења у Србији. Први пут сам у животу веслао техничку трку са окретима око бова, успео сам да победим и то ми много значи. Радујем се наредној години! – изјавио је поносно Павловић.
Тимски колега из репрезентације, кануиста и суп специјалиста, Бранислав Барашевић био је раме уз раме са Павловићем заузевши треће место. Међутим, тог дана нашао се више пута на победничком постољу, два друга места на даскама на надувавање и на тврдим на 100 метара, као и прво место на техничкој трци на даскама на надувавање.
– Биле су захтевне трке и било је изазовно извеслати све у једном дану. Ипак, кад радите оно што волите, не пада тешко. Дружење је било одлично, пуно деце и надамо се да ћемо у будућности имати још већа и боља такмичења – напоменуо је Барашевић.
Ненад Миковић, кануиста, организатор и суп мајстор, сумирао је утиске после Фрушкогорског СУП челенџа и истакао да је поносан на читаву организацију:
– Веома сам задовољан, протекло је одлично! Одазив је био и већи него што смо се надали, дефинитивно смо премашили очекивања. Импресије такмичара ме посебно радују. Румуни су, од странаца, били најбројнији. Рекли су да има је било лепо и да је и њима ово прво велико такмичење, као и да ће долазити на свако које будемо организовали. Рус Никита био је баш одушевљен. Дамјан из Македоније, који иначе има велику организацију на Охриду и већ пет година успешно организује такмичења, похвалио нас и рекао да је фасциниран.
Миковић, као прави професионалац, већ гледа ка наредној години. Најавио је почетком јула такмичење на Тиквари у Бачкој Паланци које ће трајати два дана:
− Биће на још већем нивоу. У суботу ујутру биће спринт, а поподне техничка трка. У недељу ће бити трка на 10 километара, као и програм туристичког веслања – регата од Бачке Паланке до Новог Сада. Осим тога, план је да ова трка буде уведена у календар квалификационих такмичења за Европско првенство у СУП веслању.
Иза сваког успешног пројекта стоји тим људи који је дао допринос да све изгледа на завидном нивоу.
− Највећу захвалност дугујем Спортском удружењу „СУП Нови Сад 1255”, судијама и Драгани Бајић као главном арбитру, свим волонтерима без којих не би могло да се организује такмичење, као и спонзорима који су несебично помогли − закључио је Ненад Миковић.
После узбудљивог такмичарског дела, наступило је право уживање. На обали се чуо смех и разговори, а такмичари и гости из Русије, Северне Македоније, Бугарске и Румуније, уживали су у дружењу уз изврсну храну − мирисно печено прасе, разне прилоге и освежавајућа пића. Од зимског преподнева до топлог летњег предвечерја, Бешеновачко језеро са златним искрицама заласка сунца претворило се у место где је спорт, природа и заједништво многих народа учинило да овај дан остане дуго у сећању.
МИЛЕН НИКОЛОВ: ПЕЧЕЊЕ ПРЕУКУСНО, УЗЕО САМ ЈОШ
Такмичар из Бугарске Милен Николов победио је у дисциплинама даски на надувавање и тврдим на 100 м. Рекао је да је задовољан, као и да планира да се врати као бранилац титула.
Да ли сте пробали печено прасе?
− Пробао сам, то ми је био први пут. Узео сам и репете, било је баш укусно!
Узвикивали сте пред и уочи трка?
− Говорио сам „гррр” или „ауп”. Доста ми је помагало јер сам тако ометао противнике.
ДАМЈАН ПЕТРЕСКИ: СРБИ СЛИЧНИ МАКЕДОНЦИМА
Македонац Дамјан Петрески био је трећи на 1.000 метара на даски на надувавање, остварио је и два четврта места у другим дисциплинама. Радује га велики број деце и, како каже, будућност овог спорта је у правим рукама.
Какви су Срби?
– Менталитет је много сличан нама Македонцима. Био сам у јулу на регати Београд – Нови Сад. Срби су увек супер домаћини, позитивни, насмејани и весели.
Коју бисте поруку послали организаторима?
– Трке су биле сјајне! Честитао бих организаторима, све су одрадили максимално добро као на великим догађајима где идемо широм света. Моја порука је да Ненад и његов тим продуже са радом и да има више оваквих догађаја како бисмо могли да промовишемо овај релативно нови спорт, као и да мотивишемо више родитеља да пријаве децу. За крај желим да позовем све људе који се двоуме да нам се прикључе следеће године. Видимо се поново, доводим још својих људи!
НИКИТА БУКХАЛОВ: ОМИЉЕНА РЕЧ „БРАТЕ”
Учесник из Русије Никита Букхалов није штедео лепе речи. Како је рекао, такмичење на Бешеновачком језеру подсетио га је на породични празник и по људској мери – топао догађај.
Уживали сте?
– Наравно! Иако су то аматерске, клупске трке, приступ је био као на правом великом такмичењу. Све је било организовано с пажњом и позитивном енергијом. Знате, баш са речју „уживајте” смо се први пут сусрели кад смо дошли овде, у почетку никако нисмо могли да се навикнемо. Временом смо схватили да то није само реч, већ цела животна филозофија. Постала нам је блиска – зашто не преузети тако лепу традицију?
Србија вам је веома блиска?
– Није нам само други дом, већ место где су нас људи заиста прихватили. Признајем, ни у једној земљи на свету немам толико рођака. Самим тим, омиљена српска реч ми је „брате”, наравно! О вашој храни сваки коментар је сувишан, да нисам волео печење, сигурно не бих продужавао боравак у Србији (смех). Догодине доводим и још пуно деце.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
