КОРНЕР: Наставак тренерске „сече”

Још једна промена тренера, осма у првих 12 кола, у шестом клубу, доказ је да ће актуелна сезона бити турбулентнија од претходних иако је наша Супер лига у прошлом шампионату била европски рекордер по броју рокада на клупи. Александар Луковић напустио је Раднички 1923 после трећег узастопног пораза. Тим Крагујевчана је на почетку сезоне предводио Феђа Дудић, али је отишао после само два првенствена меча, односно због елиминације из другог кола квалификација за Лигу конференције од КИ Клаксвика.

ИМТ се после две рунде поздравио са Зораном Васиљевићем, кога је у протеклој паузи вратио на кормило. Тренере су још мењали нишки Раднички (Славко Матић – Томислав Сивић), Младост (Младен Додић – Ненад Лалатовић), Напредак (Милан Николић – Радослав Батак) и Спартак (Душан Ђорђевић – Ђорђе Туторић).

Скраћење елитног ранга са 16 на 14 клубова, односно директно испадање четири екипе узрок су још већих тензија и страха великог броја тимова да на крају првенствене трке неће успети да сачувају место у друштву најбољих. Кад је тако, довољно је везати три пораза да тренер буде смењен или бар буде под стрепњом за посао, иако је, као у случају Луковића, исти клуб једном већ мењао шефа струке.

Због интересовања челника ФСС да на селекторску функцију доведу Владана Милојевића можда ни Црвена звезда неће задржати истог шефа струке целе сезоне. Срђан Благојевић делује сигурно у Партизану, јер је и друго место са не тако великим заостатком у односу на вечитог ривала, задовољавајуће за црно-беле. Мирослав Тањга је сигуран у Војводини док су Новосађани на трећој позицији. Исто важи и за Нови Пазар (Владимир Гаћиновић), чији би руководећи људи и сви у граду желели други узастопни излазак на европску сцену. Симо Крунић годинама ради добар посао у ОФК Београду, има шансе и за висок пласман, па делује да ће и он издржати целу сезону на клупи Романтичара.

Нико од осталих тренера није сигуран. Судбина стручњака једноставно је таква да се они најлакше мењају, да усред такмичарске године није могуће довести и одрећи се великог броја играча, а још теже променити руководство клуба.

Незаштићени и несолидарни, са неутицајном струковном организацијом, без свог синдиката, тренери су препуштени сами себи. Увек су дежурни кривци, некад с правом, некад и не. Сви они ће ове и наредне сезоне бити на ветрометини. Кад се Супер лига буде скратила на 12 клубова (од сезоне 2027/28), онда ће моћи да се размишља и о раду на дуже стазе. Такав концепт је не само на нашим просторима редак, иако једини исправан. Без континуитета са већином истих играча и тренером много тога се своди на импровизацију, што може да донесе само тренутно добре резултате.