Još jedna promena trenera, osma u prvih 12 kola, u šestom klubu, dokaz je da će aktuelna sezona biti turbulentnija od prethodnih iako je naša Super liga u prošlom šampionatu bila evropski rekorder po broju rokada na klupi. Aleksandar Luković napustio je Radnički 1923 posle trećeg uzastopnog poraza. Tim Kragujevčana je na početku sezone predvodio Feđa Dudić, ali je otišao posle samo dva prvenstvena meča, odnosno zbog eliminacije iz drugog kola kvalifikacija za Ligu konferencije od KI Klaksvika.
IMT se posle dve runde pozdravio sa Zoranom Vasiljevićem, koga je u protekloj pauzi vratio na kormilo. Trenere su još menjali niški Radnički (Slavko Matić – Tomislav Sivić), Mladost (Mladen Dodić – Nenad Lalatović), Napredak (Milan Nikolić – Radoslav Batak) i Spartak (Dušan Đorđević – Đorđe Tutorić).
Skraćenje elitnog ranga sa 16 na 14 klubova, odnosno direktno ispadanje četiri ekipe uzrok su još većih tenzija i straha velikog broja timova da na kraju prvenstvene trke neće uspeti da sačuvaju mesto u društvu najboljih. Kad je tako, dovoljno je vezati tri poraza da trener bude smenjen ili bar bude pod strepnjom za posao, iako je, kao u slučaju Lukovića, isti klub jednom već menjao šefa struke.
Zbog interesovanja čelnika FSS da na selektorsku funkciju dovedu Vladana Milojevića možda ni Crvena zvezda neće zadržati istog šefa struke cele sezone. Srđan Blagojević deluje sigurno u Partizanu, jer je i drugo mesto sa ne tako velikim zaostatkom u odnosu na večitog rivala, zadovoljavajuće za crno-bele. Miroslav Tanjga je siguran u Vojvodini dok su Novosađani na trećoj poziciji. Isto važi i za Novi Pazar (Vladimir Gaćinović), čiji bi rukovodeći ljudi i svi u gradu želeli drugi uzastopni izlazak na evropsku scenu. Simo Krunić godinama radi dobar posao u OFK Beogradu, ima šanse i za visok plasman, pa deluje da će i on izdržati celu sezonu na klupi Romantičara.
Niko od ostalih trenera nije siguran. Sudbina stručnjaka jednostavno je takva da se oni najlakše menjaju, da usred takmičarske godine nije moguće dovesti i odreći se velikog broja igrača, a još teže promeniti rukovodstvo kluba.
Nezaštićeni i nesolidarni, sa neuticajnom strukovnom organizacijom, bez svog sindikata, treneri su prepušteni sami sebi. Uvek su dežurni krivci, nekad s pravom, nekad i ne. Svi oni će ove i naredne sezone biti na vetrometini. Kad se Super liga bude skratila na 12 klubova (od sezone 2027/28), onda će moći da se razmišlja i o radu na duže staze. Takav koncept je ne samo na našim prostorima redak, iako jedini ispravan. Bez kontinuiteta sa većinom istih igrača i trenerom mnogo toga se svodi na improvizaciju, što može da donese samo trenutno dobre rezultate.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
