Бивши ас, сада члан Скупштине црно-белих у Моцартовом подкасту “2x45” причао о првој години нове управе, зашто клинци више нису клинци, шта замера шефу струке, а осврнуо се и на своје играчке дане у дресу који је једини икада желео да носи и на невероватан први професионални уговор.
Као што се често анализира првих годину дана Владе у некој земљи, тако је дошло време да се направи осврт и на првих годину дана нове Владе Партизана. На ту али и бројне друге теме, говорио је гост подкаста “2x45” Срђа Кнежевић, бивши фудбалер црно-белих, члан Апела који је покренуо, уз навијаче, талас промена прошле године, а сада и део Скупштине Партизана.
На терену је био бритак као сабља, на речима је и даље оштар, јасан, директан. Са исказаним поштовањем за досадашњи рад новог руководства црно-белих и уз поруку јавности да је дубиоза коју је затекла актуелна управа толика да је стрпљење преко потребно...
- Годину дана је ту нова управа и већ видимо да све то иде у неком добром правцу. Е сад, годину дана је мали период да бисмо оцењивали како то стварно изгледа и како ће бити у будућности. Људи који су били ту десет година оставили су иза себе много, много штетних уговора, језивих по цео клуб. Тако да и те како знам чиме се ови људи у клубу баве. Требаће доста времена да све то легне на своје и да Партизан, пре свега финансијски, стане на ноге, а не да позајмљује од државе новац да би прошао мониторинг УЕФА. Требало би, ипак, и да продамо неког играча, а за то су, опет, потребни резултати, тако да је то један велики зачарани круг - причао је Кнежевић у подкасту.
ЖЕНЕ УТИЧУ ДА СЕ БИВШИ ФУДБАЛЕРИ НЕ ВРАЋАЈУ
Најгласније критике јавности на рачун управе су биле летос, зато што није доведен искусни дефанзивац, уз чију помоћ би црно-бели данас, можда, били део Лиге Европе или Лиге конференције.
- Сад смо видели да је требало. Нисмо ушли у Европу и поред четири победе у шест утакмица. На крају кад сведемо рачуне, Партизан није ушао у никад слабије такмичење Лиге конференције, где игра нека Дрита, нисам ни чуо за тај клуб, или Линколн са Гибралтара. Партизан би требало да минимум игра то такмичење и са овим саставом, или са омладинцима. Мислим да је велики пех што се повредио Матеја Миловановић, он би био превага, јер је мени било довољно да видим један његов пријем лопте да препознам какав је играч.
Занимљиво виђење је имао Кнежевић на тему што се ниједан од циљаних повратника није нашао поново у Партизану.
- Мислим да жене утичу на њих. Најискреније. Мислим да они сви воле Партизан и да би хтели да се врате, сигурно су ситуирани. Не познајем никог од њих тако добро да бих могао да причам много о томе, али мислим да супруге утичу у смислу “шта ћемо сад у Београду живимо“, а на неким су егзотичнијим дестинацијама, уз то кренула су деца у школу… Знам по неким нашим репрезентативцима с којима сам добар како то функционише. Није то тек тако - вратио сам се. Друго, овде би очекивали од Стефана Савића да све носи, да не сме гол да се прими. Било би одмах “како смо примили гол, игра Стефан Савић“. Мислим да има тих договора у породици, у најужем кругу, да су то окидачи зашто се нису вратили у Партизан.
ДРЖАВА ПОМАЖЕ И ЗВЕЗДИ И ПАРТИЗАНУ
Једна од тема које су везане за актуелну управу Партизана је константна помоћ државе и незаобилазно захваљивање челника на томе.
- Стално је та нека тема, председник помогао, одмогао, навија за Звезду, не навија… Није председник дао тај новац из свог џепа, то је дала држава. А, држава смо и нас тројица, сви ми, бар ја тако схватам, простим речима, да сви ми дајемо тај новац. То што се представља како се то није раније дешавало, када су други били на власти, то није истина. Увек је било неких шпекулација на ту тему, а сада је макар транспарентно. Сви знамо да је држава помогла Партизану да прође УЕФА мониторинг и шта је спорно? Тако ће сутра и Звезди. У коликом је Звезда и данас минусу, а колико година игра Лигу шампиона? Па они плате обештећење за играча три-четири милиона евра, а где је ту његова плата, порези... Партизан и Звезда су ту негде на том тасу, помаже им држава и увек ће им помагати, јер су битнији и од НИС-а, од Телекома, од Војске Србије. То су две највеће институције, које воде уз себе највећу групу људи, навијача, сви причамо о Звезди и Партизану, бар једном дневно их поменемо.
ЦРВЕНИ НА ДЕРБИЈУ, ШУТИРАЊЕ СТОЛА И КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР...
Причао је Срђа Кнежевић и о својим играчким данима у дресу који је, како је рекао, једини икада желео да носи. Али, многима је прва асоцијација на њега јесте црвени картон у вечитом дербију на Маракани, који је Партизан потом добио са 2:1.
- Памтим тај дерби по неколико ствари. Прво је био аутогол. У свлачионици на полувремену пита ме Плави Стевановић да ли могу, пошто имам жути картон. И ја му кажем да могу, само да урадим моје вежбе. Тада када би требало да седиш у свлачионици, ја сам радио вежбе, оно, лези, устани, скочи. Рекао сам: “Нема шансе да добијем картон, спреман сам, све топ“. И долази црвени… Тада сам имао неку причу са Генком, човек је после тога рекао: “Овај је неурачунљив“. Али, ни ту није крај. После искључења долазим у свлачионицу и шутнем сто и скроз ми се отвори нога. Гледам себи у кост. Одмах су ме одвели у Клинички центар на ушивање. А, већ у среду сам играо против Тулуза. Не могу костобран да ставим колико ме боли, али играм тамо.
ИГРАО САМ ЗА 5.000 ЕВРА ГОДИШЊЕ И МЕСЕЧНУ ПЛАТУ ОД 37.000 ДИНАРА
Из данашње перспективе делује невероватно прича за колики је новац Кнежевић играо у почетку за Партизан као стандардни првотимац.
- Био сам стандардан, а имао 5.000 евра годишње. Не месечно, не недељно, него – годишње! Значи, две рате по 2.500 евра и месечна плата 37.000 динара. Ми у Дубаију на припремама, Мореира види неки сат од 22.000 евра на снижењу 14.000. Извади картицу и купи га. Ја гледам, шта је ово!? ОК, ја сам из ситуиране породице, факултетски образовани људи, имали смо новца, три аутомобила, све је то лепо. Али, тад играм за Партизан и креће мало свест о новцу. Шта се онда дешава? Ништа против њега, момак за десетку, али долази Раденко Камберовић из Ужица за уговор од 50.000 евра годишње. И тад први пут осећам то… Пита ме Славиша Јокановић шта ми је, зашто не тренирам добро. Кад сам му рекао у чему је проблем, колики ми је уговор, није могао да верује, одмах је звао Ивана Томића. Тада сам добио повећање на 30.000 евра годишње и бонус 20.000 ако одиграм 75 одсто утакмица. Ту ми је помогао Ненад Ђорђевић за три меча да бих испунио ту квоту, дође 82. минут, он се ухвати за лист…
Причао је Срђа Кнежевић још много тога: како га је Стеван Јоветић “вратио” са позајмице, како је одрастао у 21. блоку поред звездаша, а увек је више волео да Звезда изгуби него да Партизан победи, зашто мисли да је место у Скупштини клуба најмање што му припада, како се заиста понашају актуелни челници црно-белих према клубу, како се провео на Олд Трафорду као гост Немање Матића…
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
