Поштоваоци лика и дела Срђана Благојевића, мазохистички укорењени на источној трибини здања негдашњег „ЈНА”, не би требало да брину: упркос двострукој елиминацији из Европе од кипарске и шкотске бофл фудбалске робе, лагано изгубљеним дербијима, упамћеним и по триплирању бекова, од пешачке Црвене звезде и „нула од два” у Купу Србије – пролећној бруци против ТСЦ-а и овонедељној срамоти на црти Мачви, Београђанин с несвакидашњом привилегијом да се учи на великану остаће тренер Партизана!
Остаће тренер... оног што носи име „славног клуба, свима знана”.
Бар... још мало.
Расим Љајић и Данко Лазовић, понижења да у свега шест дана двапут уживо сведоче бламажама црно-беле младости – јуниора у Новом Саду (0:6) и „које лето старијих + Натхо” у Шапцу (0:2), по „збогом” трофеју у масовнијем такмичењу позвали су црвеним телефоном у Мадрид Предрага Мијатовића, сагласја: „Морамо да тражимо новог”!
Трилингу руководилаца, без обзира на Данково за јавност „Сутра је нови дан” (Иван Голац, с друге стране, „Трла баба лан”) забринутијим него раније за своју кожу, постаје јасно иако им сујета не дозвољава да признају грешку: „лавови ће ускоро да траже месо, да не би наша – на жртвенику треба за заврши глава оног који једини на стадиону није видео да мора да замени ужасног Сека”.
Партизанова шарена лажа, на свим нивоима, испливава: финансијско чудотворство – кроз „Председниче, помагај”, „Срђиолине бебе” – драстичан пад форме и немоћ „нејачи” да под командом човека свих изгубљених „бити или не бити” утакмица елиминишу чак и другопласираног прволигаша, фабриковање репрезентативаца – сеобу Пиксијевог изума („Селекторе, помагај”) на клупу за резерве, ентузијазам навијача кад год и комшији цркне крава – претходних осам година учи да је и 98 бодова, чак и кад Црвена звезда у првом делу сезоне штуца, недовољно за титулу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
