Poštovaoci lika i dela Srđana Blagojevića, mazohistički ukorenjeni na istočnoj tribini zdanja negdašnjeg „JNA”, ne bi trebalo da brinu: uprkos dvostrukoj eliminaciji iz Evrope od kiparske i škotske bofl fudbalske robe, lagano izgubljenim derbijima, upamćenim i po tripliranju bekova, od pešačke Crvene zvezde i „nula od dva” u Kupu Srbije – prolećnoj bruci protiv TSC-a i ovonedeljnoj sramoti na crti Mačvi, Beograđanin s nesvakidašnjom privilegijom da se uči na velikanu ostaće trener Partizana!
Ostaće trener... onog što nosi ime „slavnog kluba, svima znana”.
Bar... još malo.
Rasim Ljajić i Danko Lazović, poniženja da u svega šest dana dvaput uživo svedoče blamažama crno-bele mladosti – juniora u Novom Sadu (0:6) i „koje leto starijih + Natho” u Šapcu (0:2), po „zbogom” trofeju u masovnijem takmičenju pozvali su crvenim telefonom u Madrid Predraga Mijatovića, saglasja: „Moramo da tražimo novog”!
Trilingu rukovodilaca, bez obzira na Dankovo za javnost „Sutra je novi dan” (Ivan Golac, s druge strane, „Trla baba lan”) zabrinutijim nego ranije za svoju kožu, postaje jasno iako im sujeta ne dozvoljava da priznaju grešku: „lavovi će uskoro da traže meso, da ne bi naša – na žrtveniku treba za završi glava onog koji jedini na stadionu nije video da mora da zameni užasnog Seka”.
Partizanova šarena laža, na svim nivoima, isplivava: finansijsko čudotvorstvo – kroz „Predsedniče, pomagaj”, „Srđioline bebe” – drastičan pad forme i nemoć „nejači” da pod komandom čoveka svih izgubljenih „biti ili ne biti” utakmica eliminišu čak i drugoplasiranog prvoligaša, fabrikovanje reprezentativaca – seobu Piksijevog izuma („Selektore, pomagaj”) na klupu za rezerve, entuzijazam navijača kad god i komšiji crkne krava – prethodnih osam godina uči da je i 98 bodova, čak i kad Crvena zvezda u prvom delu sezone štuca, nedovoljno za titulu.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
