После две и по године три највећа клуба у Србији, Црвена звезда, Партизан и Војводина, нису победили у истом колу. Још два тренера смењена су после 14. кола, Срђан Благојевић са клупе црно-белих и Дарије Калезић у ТСЦ-у. Услед огромних тензија због чак четири путника у Прву лигу на крају сезоне, такмичење у Супер лиги постаје све више непредвивидо, што дуго није био случај.
На примеру шампиона са Маракане најбоље се показало да нема неприкосновених. Црвено-бели су то били до пре 10 дана и ремија са нишким Радничким на Чаиру. Евидентан пад форме првака најбоље се осетио на мечевима против Војводине у Новом Саду и Радника у Београду. Тим Владана Милојевића остао је без пет бодова и прилике да настави доминацију.
Партизан је на бламажу у шеснаестини финала купа против Мачве у Шапцу придодао и убедљив пораз од Чукаричког на Бановом брду. Црно-бели су пропустили прилику да постану чак и лидери и сад им је највећа брига ко ће да седне на ужарену клупу.
Чинило се да и Војводина може да конкурише за титулу после победе над Црвеном звездом (3:2), међутим, болно приземљење услед пораза од ИМТ-а у Новом Саду, вратило је Лале тамо где су биле и пре дербија, са крајње непредвидивим дометима до краја сезоне.
Кикс Новосађана у дуелу са Трактористима последица је не само претеране самоуверености, већ и немогућности да у истом ритму одиграју другу утакмицу за четири дана. Исто важи и за Црвену звезду и Партизан. Није лако ни великим клубовима из других земаља да након европских одлично одиграју и домаћу утакмицу, а нашим тимовима је тешко да освоје бодове и на два узастопна првенствена меча. Због тога и не чуди што је чак девет суперлигаша већ на старту завршило учешће у најмасовнијем такмичењу. Борбе у шампионату су, ипак, за све у Србији, посебно слабије клубове, приоритет.
Остаје дилема да ли су други напредовали или су водећи тимови назадовали. Истина је, као и увек, негде у средини. Позитивно је ако је 14. коло доказ да смо добили конкурентну борбу за бодове, какву смо одувек желели и какву се надамо да ћемо имати од сезоне 2027/28. и смањења Супер лиге на 12 учесника. Добро је ако нико ни пред ким не узмиче, свако треба да се бори и да се све одлучује на терену. Победника нема унапред, свако треба да се озноји да би освојио бодове и то не сме да буде фраза, већ чињеница.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.