Звезда прва, Партизан последњи

Црвена звезда живи „амерички сан” усред Европе ове сезоне. Тим с Малог Калемегдана ужива у успеху и животу на високој нози. Историјска улагања оправдана су фантастичном игром на терену, пре свега на властитој половини... Одбрана црвено-белих традиционално је јака, тренутно чак и најјача у Евролиги или тако барем сугерише напредни статистички параметар – дефанзивни рејтинг.

Ипак, офанзивно лимитирана чета Саше Обрадовића махом се ослања на индивидуалне секвенце појединца и „гурање” лопте у рекет ривала, док су покушаји са дистанце ретка појава.

Управо из таквог стила игре Београђана произилази и чињеница да је Црвена звезда у досадашњем току елитног такмичења тим са највише слободних бацања по мечу. Учестали продори, понекад и на силу, резултују великим бројем фаулова противничких одбрана, самим тим и позамашном свотом пенала за црвено-беле.

Тим с Малог Калемегдана је извео чак 228 слободних бацања, два више у односу на братски Олимпијакос, другопласирани по том критеријуму.

С обзиром на то да је за нама девет кола Евролиге, то значи да Звезда у просеку изводи чак 25,3 шута „иза црте” на утакмицама елитног такмичења.

Изабраници Саше Обрадовића су, у недостатку праве креације, пронашли валидно решење за постизање лаких поена. Ипак, како би ова стратегија била још делотворнија, црвено-бели морају да поправе и проценте. Иако имају највећи узорак, то јест највише покушаја, то није оправдање и за најлошију успешност кад је реализација у питању.

Црвена звезда искористила је само 73,2% слободних бацања, што је за преко два одсто слабије од следеће најлошије екипе у том параметру, Барселоне (75,3%).

У Хумској, с друге стране брда, не цветају руже. Нагомилали су се порази екипе Жељка Обрадовића, а један од разлога свакако јесте и тај што су црно-бели извели убедљиво најмање слободних бацања у Евролиги, само 151.

Делује да је ту донекле и судијски критеријум, благо умешао прсте, нарочито с обзиром на то да је Партизан већину мечева играо у гостима, стога је у европској кошарци опште прихваћен мит о „домаћинском суђењу” можда и узео данак.

Црно-бели изводе свега 16,8 слободних бацања по мечу, односно чак осам и по мање у односу на вечитог ривала и најмање у целом такмичењу.

То јесте донекле чудно и неочекивано с обзиром на то да српски шампион има два физички изразито доминантна центра у виду Бруна Фернанда и Тајрика Џонса. Овакви параметри могли би да послуже црно-белима као водиља и показатељ да би горостасе могли чешће да користе и у пољу нападу.

Партизан је, такође, имао веома лошу селекцију фаулова у протеклом периоду и противника често слао на линију пенала... Зато се може рећи да су неки од пораза директна последица разлике у изведеним слободним бацањима, као на пример у последњем сусрету са Олимпијакосом. Тада су изабраници Жељка Обрадовића иза црте стали само пет пута, а противник чак 31, што даје разлику од чак 26 потенцијалних поена.