После минималне победе против Румуније (1:0) у октобарском циклусу, млади репрезентативци Србије су овог месеца заблистали на још два теста. У Пардубицама су, после преокрета, бацили на колена неугодну селекцију Чешке (2:1), а потом су на ТСЦ арени у Бачкој Тополи покорили тим Сједињених Америчких Држава (1:0). Боље није могло.
Селектор Зоран Бата Мирковић је за оба окршаја пажљиво и мудро бирао „ратнике” који ће бити одани, али не њему, већ идеји. И направио је пун погодак. Осим тога, доказао је да је сјајан тактичар, креатор формуле која неминовно води до тријумфа. Разумео се на прву са Орлићима, а сходно томе уследили су и резултати.
На утакмици са САД, талентовани голман Лука Лијескић самоуверено је господарио међу стативама и по ко зна који пут је у дресу са грбом Србије потврдио класу.
- Били смо бољи, супериорнији, конкретнији кад је реч о шансама – у даху прича чувар мреже. – Ривал је био благо доминантнији у поседу лопте, али све друго је било на нашој страни. Неке прилике смо прокоцкали, да нисмо резултат би био убедљивији. Наша мрежа је остала нетакнута, тако да као голман морам бити задовољан. Осветлали смо образ и на утакмици са Чешком. Није мала ствар преокренути резултат против било ког противника... То су мечеви у којима се стиче самопоуздање, гради карактер.
Дуго је млада репрезентација таворила кад је реч о резултатима, партије по принципу топло-хладно нису давале превише разлога за оптимизам, али кад је улога селектора поверена Зорану Мирковићу, ствари су експресно кренуле узлазном путањом.
- Требало нам је времена да дођемо на прави колосек. Са новим селектором дошла је и нека нова енергија. Сјајно се разумемо и многи нам могу позавидети на атмосфери коју смо створили. Функционишемо као породица, радујемо се сваком окупљању... Свака репрезентација са селектором има оно нешто, тако и ми са Батом, од првог момента смо се разумели. Није нам било тешко да усвојимо његове захтеве.
Година 2027. је тако далеко, а тако близу.
- Стално нам је у подсвести то Европско првенство... Све ово што сада радимо да бисмо тада заблистали у пуном сјају. Полако, али сигурно градимо победнички менталитет – самоуверено је поручио Лука Лијескић.
БУДИЛИ СУ МЕ У ДВА НОЋУ, МИСЛИО САМ ДА ЈЕ ШАЛА...
После шокантног пораза од Албаније селектор Драган Пикси Стојковић је решио да каже „збогом” репрезентацији Србије. Зоран Мирковић је на позив да против Андоре предводи Орлове без секунде размишљања рекао „да”... Многи не би ни можда. Тектонско подхтавања тада се догодило и по питању играчког кадра, на изненађење многих, позив је добио управо Лука Лијескић.
- Тада сам се са младом репрезентацијом вратио из Румуније и преспавали смо у Суботици. У два сата ноћу су ми лупали на врата и рекли да се спремам, да сам добио позив за А репрезентацију... Нисам могао да дођем к' себи, мислио сам да је шала... На срећу није била, ни данас не могу да верујем... Тај позив био је награда за предан рад...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
