Стојаковић: Не смемо да дозволимо себи такве грешке

После шокантног пораза у купу од Мачве (0:2), клуба који битише на прволигашкој сцени, и дебакла у првенству у виду пораза од Чукаричког (1:4), челни људи Партизана решили су да ставе прст на чело и исти упере у најодговорнијег – Срђана Благојевића. Како то обично бива у муљу српског фудбала, данак је платио тренер којем многи навијачи, дан после бруке и још једног пораза, од још једног аутсајдера – Железничара из Панчева, поручују: Срђане, врати се, све ти је опроштено...

Али не, не иде то тако... Барем не у фудбалу, игри у којој је један потез довољан да јунака претвори у трагичара. И да, фер је дати шансу тренеру који је челницима клуба из Хумске самоуверено казао „да” онда када се многи не би усудили да преко усана превале ни „можда”. Имао је Ненад Стојаковић херца да, народски речено, прихвати врућ кромпир, а они који га познају добро знају да би поново учинио исто и да је знао да ће да се опече. Јер, авај, давно је научен да не бежи од одговорности.

На утакмици са суперлигашем из града крај Тамиша пукла је брука. Још једна! Време је немогуће вратити и ваља погледати истини у очи, док још  бриде образи после шамара у виду још једног (не)очекиваног пораза. Како за кога, рекли би душебрижници!

Ипак, још једном је потврђено неписано правило: кад лопта крене са центра, све прогнозе падају у воду и важи једино закон фудбала, а не бољега, не јачега...

Многи би се после катаклизме у виду пораза од Дизелке завукли у мишју рупу, чекајући да прође она чувена – сваког чуда за три дана доста. Многи, али не и Ненад Стојаковић који је на позив из Спортског журнала одговорио љубазно, уосталом, како му и кућно васпитање налаже. Није му много требало да олакша душу, те је на питање: Како сте после тешке ноћи – кренуо конкретно и директно, утисак је, не бирајући вокабулар...

- Ко је рекао да је за мене ноћ била тешка – на питање је одговорио питањем новоименовани тренер Партизана. – Осим ако ви не знате нешто што би ја требало да знам. Искрен да будем, није било разлога да иза себе имам бесану ноћ. Живим другачије него многи људи данас. Све што радим радим за бољу будућност, а што се тиче пораза од Железничара рећи ћу кратко и јасно – то је тако морало да буде...

Можда и није, реплицираће многи којима ће прорадити живац после опаске самоувереног тренера. „Не суди о књизи по корицама”. Паметном доста.

- Морало је да буде боље, али нисмо имали довољно времена да урадимо све што смо хтели! Не желим да ме неко схвати погрешно, не тражим алиби, али такво је чињенично стање.

Брука је пукла и лако је сада низати речи о томе шта би било да је било, јер после битке сви су генерали, али просто, неке ствари не могу тек тако да буду бачене у етар. Барем не када је Партизан у питању.

- Сви причају о још једном поразу, али хајде да причамо о неким другим стварима. Рецимо о томе да играчи нису доживели психолошки нокдаун после примљених голова, остали су своји, храбри. За мене је најважније да сам видео да су се стопостотно дали, гинули, желели... То је добро.

Ипак, ситуација налаже, ваљало би прозборити коју и о ономе што није штимало.

- Наравно, не бежим од тога. Нисам задовољан због грешака које су играчи правили без притиска. Говорим о неизнуђеним грешкама. Такве ствари себи не смемо да дозволимо. Оне би још много пута могле да нам се обију о главу. С друге стране, било је и добрих ствари, али оне које су ваљале треба у континуитету спроводити у дело. Играчи су неке моје захтеве применили, за све је потребно време, сви добро знају да се ништа не дешава преко ноћи. Идем из дана у дан, оно што је било јуче спорт не памти.

Тмурно је небо над Београдом ових дана, а ништа боље није ни у свлачионици Партизана. Дебакл за дебаклом узима данак, срозава самопоуздање на минимум.

- Није пријатно кад се губи, али увек треба извући лекцију. У томе је трик. Кад си шампион онда си то свакодневно, а кад си победник то траје само један дан. Желим да будемо шампиони. Све радим са планом да у наредних седам дана будемо бољи, па наредних седам и тако до... Време ће показати до када. Још једном, не тражим алиби, није била пријатна атмосфера после пораза, али... У својој кући не волим да губим ни у картама, а камоли на свом стадиону од било ког противника – уз тоналитет који не приличи губитнику закључио је Ненад Стојаковић, тренер који ће тек добити прилику да докаже да ли је кадар за велика дела.