Stojaković: Ne smemo da dozvolimo sebi takve greške

Posle šokantnog poraza u kupu od Mačve (0:2), kluba koji bitiše na prvoligaškoj sceni, i debakla u prvenstvu u vidu poraza od Čukaričkog (1:4), čelni ljudi Partizana rešili su da stave prst na čelo i isti upere u najodgovornijeg – Srđana Blagojevića. Kako to obično biva u mulju srpskog fudbala, danak je platio trener kojem mnogi navijači, dan posle bruke i još jednog poraza, od još jednog autsajdera – Železničara iz Pančeva, poručuju: Srđane, vrati se, sve ti je oprošteno...

Ali ne, ne ide to tako... Barem ne u fudbalu, igri u kojoj je jedan potez dovoljan da junaka pretvori u tragičara. I da, fer je dati šansu treneru koji je čelnicima kluba iz Humske samouvereno kazao „da” onda kada se mnogi ne bi usudili da preko usana prevale ni „možda”. Imao je Nenad Stojaković herca da, narodski rečeno, prihvati vruć krompir, a oni koji ga poznaju dobro znaju da bi ponovo učinio isto i da je znao da će da se opeče. Jer, avaj, davno je naučen da ne beži od odgovornosti.

Na utakmici sa superligašem iz grada kraj Tamiša pukla je bruka. Još jedna! Vreme je nemoguće vratiti i valja pogledati istini u oči, dok još  bride obrazi posle šamara u vidu još jednog (ne)očekivanog poraza. Kako za koga, rekli bi dušebrižnici!

Ipak, još jednom je potvrđeno nepisano pravilo: kad lopta krene sa centra, sve prognoze padaju u vodu i važi jedino zakon fudbala, a ne boljega, ne jačega...

Mnogi bi se posle kataklizme u vidu poraza od Dizelke zavukli u mišju rupu, čekajući da prođe ona čuvena – svakog čuda za tri dana dosta. Mnogi, ali ne i Nenad Stojaković koji je na poziv iz Sportskog žurnala odgovorio ljubazno, uostalom, kako mu i kućno vaspitanje nalaže. Nije mu mnogo trebalo da olakša dušu, te je na pitanje: Kako ste posle teške noći – krenuo konkretno i direktno, utisak je, ne birajući vokabular...

- Ko je rekao da je za mene noć bila teška – na pitanje je odgovorio pitanjem novoimenovani trener Partizana. – Osim ako vi ne znate nešto što bi ja trebalo da znam. Iskren da budem, nije bilo razloga da iza sebe imam besanu noć. Živim drugačije nego mnogi ljudi danas. Sve što radim radim za bolju budućnost, a što se tiče poraza od Železničara reći ću kratko i jasno – to je tako moralo da bude...

Možda i nije, repliciraće mnogi kojima će proraditi živac posle opaske samouverenog trenera. „Ne sudi o knjizi po koricama”. Pametnom dosta.

- Moralo je da bude bolje, ali nismo imali dovoljno vremena da uradimo sve što smo hteli! Ne želim da me neko shvati pogrešno, ne tražim alibi, ali takvo je činjenično stanje.

Bruka je pukla i lako je sada nizati reči o tome šta bi bilo da je bilo, jer posle bitke svi su generali, ali prosto, neke stvari ne mogu tek tako da budu bačene u etar. Barem ne kada je Partizan u pitanju.

- Svi pričaju o još jednom porazu, ali hajde da pričamo o nekim drugim stvarima. Recimo o tome da igrači nisu doživeli psihološki nokdaun posle primljenih golova, ostali su svoji, hrabri. Za mene je najvažnije da sam video da su se stopostotno dali, ginuli, želeli... To je dobro.

Ipak, situacija nalaže, valjalo bi prozboriti koju i o onome što nije štimalo.

- Naravno, ne bežim od toga. Nisam zadovoljan zbog grešaka koje su igrači pravili bez pritiska. Govorim o neiznuđenim greškama. Takve stvari sebi ne smemo da dozvolimo. One bi još mnogo puta mogle da nam se obiju o glavu. S druge strane, bilo je i dobrih stvari, ali one koje su valjale treba u kontinuitetu sprovoditi u delo. Igrači su neke moje zahteve primenili, za sve je potrebno vreme, svi dobro znaju da se ništa ne dešava preko noći. Idem iz dana u dan, ono što je bilo juče sport ne pamti.

Tmurno je nebo nad Beogradom ovih dana, a ništa bolje nije ni u svlačionici Partizana. Debakl za debaklom uzima danak, srozava samopouzdanje na minimum.

- Nije prijatno kad se gubi, ali uvek treba izvući lekciju. U tome je trik. Kad si šampion onda si to svakodnevno, a kad si pobednik to traje samo jedan dan. Želim da budemo šampioni. Sve radim sa planom da u narednih sedam dana budemo bolji, pa narednih sedam i tako do... Vreme će pokazati do kada. Još jednom, ne tražim alibi, nije bila prijatna atmosfera posle poraza, ali... U svojoj kući ne volim da gubim ni u kartama, a kamoli na svom stadionu od bilo kog protivnika – uz tonalitet koji ne priliči gubitniku zaključio je Nenad Stojaković, trener koji će tek dobiti priliku da dokaže da li je kadar za velika dela.