Коковић након славља у Хумској: Историјски за клуб, уобичајено за мене

Пачевачки Железничар минулог викенда није „само” победио Партизан – меру му је узео са три гола, и то после преокрета, у Хумској! Голове за популарну Дизелку постигли су Силвестер Џаспер, Кваку Карикари и Дарио Гргић, а на великом тријумфу је, наравно, остао и јасан потпис младог тренера Радомира Коковића.

- Утакмицу са Партизаном смо спремали као и сваку другу, за нас је она била само још једна у низу. Било нам је важно да останемо доследни свом идентитету, да дефанзивно будемо агресивни, да улазимо у висок притисак кад год је могуће и наметнемо се као тим који хоће да „дави” противника на његовој половини. И у офанзивној фази смо покушавали да останемо доследни принципима, у мери у којој то противник дозволи. Хтели смо да успоставимо контролу, да будемо у својој структури и имамо развијене механизме. Некад то изгледа боље, некад лошије, а против Партизана је изгледало баш добро. Успели смо да успоставимо контролу са лоптом у довољној мери да бисмо били опасни по противника – каже  Радомир Коковић.

Са психолошке стране...

- Играчима сам, као и увек, тражио да буду храбри, што је наша основна вредност. Уз респект према противнику, циљ је био да остану фокусирани, доследни идејама, проактивни, наметљиви... Све је то у складу са идентитетом који смо изградили, тежимо да га се држимо у свим фазама игре, без обзира на то ко је преко пута нас. Покушавамо, једноставно, да будемо своји.

Мало ко може да се похвали сличним учинком. Панчевце није поколебао „минус” у који их је, током десетог минута, ставио Немања Трифуновић.

- Нисмо лоше ушли у утакмицу, али ми је свакако драго што смо после примљеног гола остали фокусирани на план игре. Играчи су остали гладни, жељни надигравања и победе.

Доста је говорило и велико славље по завршетку утакмице.

- Ми смо млад клуб по стажу у Супер лиги, као такви нисмо до сада освајали бодове против Партизана, ово је прва победа над црно-белима у историји. Нема сумње да је то много значило челницима, руководству, али и самим играчима, на плану самопоуздања. Добили су потврду да све ово што тренирамо има смисла, доноси добар резултат. Што се тиче мог штаба и мене, ово је за нас само још једна утакмица у низу. Мени, генерално, и није први пут да сам победио Партизан на „ЈНА” – присетио се Коковић и прелетања црно-белих са клупе вождовачких Змајева.

Железничар је тренутно четврти, свега пет бодова иза трећепласиране Војводине.

- Задовољан сам досадашњим учинком, табела је мерило форме, показатељ где смо у односу на остале екипе. Ипак, тек је 16. коло, не бих правио фаму око тога. Кад победимо не улазимо у еуфорију, баш као што и не падамо у летаргију после пораза.

Управо те формуле екипа из града крај Тамиша држаће се и предстојећег викенда, кад јој у госте долази Раднички 1923, тренутно 12. тим Суперлиге, мада са утакмицом или две мање од већине конкурената у лиги.

- Три бода против Партизана вреде колико и три против Јавора, заиста нема места еуфорији. Не вреднујем ту утакмицу више него остале. Кад је реч о Крагујевчанима, они имају озбиљан континуитет последњих година, два пута су изашли у Европу, што је и доказ да раде добар посао. Поседују изванредан индивидуални квалитет, по којем заслужују да буду у врху Супер лиге. Не очекује нас нимало лак посао – са обе ноге, чврсто на земљи, стоји Радомир Коковић.