Угрешић: Многи нису веровали да ћемо бити први

Партизан је резултатски лагано прегазио Јавор (4:0). Пораз од Железничара минулог викенда је на играче лидера из Хумске, чини се, деловао као инјекција, она која ниво самопоуздања пумпа до максимума. Ако је неко од душебрижника и сумњао – дилеме више нема, црно-бели су извукли поуке.

Ивањичани су уочи доласка у Хумску изјавама које парају уши провоцирали „ратнике” Ненада Стојаковића. Изгледа да нису знали да пуцњима на високо не ваља срдити рањеног лава.

Централна фигура на Топчидерском брду прохладне суботње вечери био је Огњен Угрешић, дете Партизана који претендује да постане синоним за глагол решетати. Мреже, да прецизирамо. Поштовање према вундеркинду Партизана имају превасходно противнички голмани који његове потезе одмеравају са енормном количином опреза. Разлог је једноставан, знају с ким имају посла. Ипак, ни то што знају понекад није довољно да ваљано прочитају путању лопте кад је он пецне, развали...

Како год, циљ не бира средство. Фудбалска азбука коју је Огњен научио у Омладинској школи Партизана, за Николу Васиљевића, „јединицу” Јавора, је била једначина с две непознате. Ефектним голом на истеку 13. минута Угрешић је „начео дрво Јаворово” и госту јасно ставио до знања да тешко може до још једног изненађења. Класу је потврдио другим поготком у 75. минуту и тада је већ било јасно да ће замишљено постати остварено. Мрежу су у наставку погодили Андреј Костић и Милан Вукотић, те се може констатовати да су црно-бели у лаганом ритму инкасирали седму „тројку“ у Хумској.

Дан после утакмице у којој је осветлали образ, јунак меча Огњен Угрешић је на позив из Спортског журнала одговорио љубазно, уосталом, како му и кућно васпитање налаже. Бираним вокабуларом је зборио о бици коју је војевао са саиграчима.

- Задовољан сам утиском који смо оставили на терену – у даху је стартовао талентовани офанзивни везиста. – Трудили смо се да од уводног минута наметнемо наш стил, дали све од себе и Бог нас је наградио за труд. Играчи Јавора су на почетку, после наших изгубљених лопти, дошли до две добре прилике. Прву је одбранио Марко Милошевић, а другу са гол линије испуцао Стефан Милић. Све похвале за његов подвиг, заиста је сјајно реаговао. После тога смо консолидовали редове и контролисали игру. Сходно томе, стигли смо до заслужене победе.

Српски великан из Хумске се шепури са трона, а пут који је водио до лидерске позиције био је поплочан трњем. Морали су црно-бели да се ухвате у коштац са Сизифовским изазовима, јер да се вратимо на фразу из увода - циљ не бира средство.

- Од почетка сезоне смо знали да нас не очекују лаке борбе, јер фудбал је игра у којој често нема правила. Без обзира на све што се дешавало ниједног момента нисмо престајали да верујемо у себе, у оно што радимо и начин на који то радимо. Знам да многи нису мислили да ћемо бити ту где јесмо – на првом месту. Најтеже следи, јер ћемо морати да уложимо много труда како бисмо сачували трон. Мој животни, дечачки сан је да освојим титулу с Партизаном и надам се да ћу га ускоро остварити.

Због добрих партија које у континуитету приказује, Угрешић се налази на листи жеља многих клубова. Добро то зна, али чврсто стоји на земљи.

- Све моје мисли усмерене су само на Партизан. Уопште не размишљам о томе да ли ме неко посматра, нити се оптерећујем тиме где ће ме пут одвести једног дана. Сад ми је најважније да у црно-белом дресу оставим траг, да се задржим што дуже, јер нема лепшег осећаја од оног који ме обузме кад  истрчим на терен у Хумској. За овај клуб се вреди борити до сржи, а кад за то дође време волео бих да опробам у неком од клубова из „лига петице”.

Лакше се дише у Партизану после победе против неугодног Јавора, али опрез је неопходан, јер ће црно-бели предстојећег викенда на црту стати Радничком 1923, екипи која зна да помрси рачуне.

- Кратко и јасно – идемо на победу. За Партизан никада не постоји друга опција. Навикли смо у омладинској школи да се носимо са притиском везаним за резултат, те нам он сада не пада тешко. Знамо шта и како треба чинити – закључио је Огњен Угрешић, јуноша о којем се прича.