Partizan je rezultatski lagano pregazio Javor (4:0). Poraz od Železničara minulog vikenda je na igrače lidera iz Humske, čini se, delovao kao injekcija, ona koja nivo samopouzdanja pumpa do maksimuma. Ako je neko od dušebrižnika i sumnjao – dileme više nema, crno-beli su izvukli pouke.
Ivanjičani su uoči dolaska u Humsku izjavama koje paraju uši provocirali „ratnike” Nenada Stojakovića. Izgleda da nisu znali da pucnjima na visoko ne valja srditi ranjenog lava.
Centralna figura na Topčiderskom brdu prohladne subotnje večeri bio je Ognjen Ugrešić, dete Partizana koji pretenduje da postane sinonim za glagol rešetati. Mreže, da preciziramo. Poštovanje prema vunderkindu Partizana imaju prevashodno protivnički golmani koji njegove poteze odmeravaju sa enormnom količinom opreza. Razlog je jednostavan, znaju s kim imaju posla. Ipak, ni to što znaju ponekad nije dovoljno da valjano pročitaju putanju lopte kad je on pecne, razvali...
Kako god, cilj ne bira sredstvo. Fudbalska azbuka koju je Ognjen naučio u Omladinskoj školi Partizana, za Nikolu Vasiljevića, „jedinicu” Javora, je bila jednačina s dve nepoznate. Efektnim golom na isteku 13. minuta Ugrešić je „načeo drvo Javorovo” i gostu jasno stavio do znanja da teško može do još jednog iznenađenja. Klasu je potvrdio drugim pogotkom u 75. minutu i tada je već bilo jasno da će zamišljeno postati ostvareno. Mrežu su u nastavku pogodili Andrej Kostić i Milan Vukotić, te se može konstatovati da su crno-beli u laganom ritmu inkasirali sedmu „trojku“ u Humskoj.
Dan posle utakmice u kojoj je osvetlali obraz, junak meča Ognjen Ugrešić je na poziv iz Sportskog žurnala odgovorio ljubazno, uostalom, kako mu i kućno vaspitanje nalaže. Biranim vokabularom je zborio o bici koju je vojevao sa saigračima.
- Zadovoljan sam utiskom koji smo ostavili na terenu – u dahu je startovao talentovani ofanzivni vezista. – Trudili smo se da od uvodnog minuta nametnemo naš stil, dali sve od sebe i Bog nas je nagradio za trud. Igrači Javora su na početku, posle naših izgubljenih lopti, došli do dve dobre prilike. Prvu je odbranio Marko Milošević, a drugu sa gol linije ispucao Stefan Milić. Sve pohvale za njegov podvig, zaista je sjajno reagovao. Posle toga smo konsolidovali redove i kontrolisali igru. Shodno tome, stigli smo do zaslužene pobede.
KRISTIJANO RONALDO, IDEAL NAD IDEALIMA
Ognjen Ugrešić polako i strpljivo piše svoju fudbalsku priču. Ide korak po korak, jer na putu ka ostvarenju sna ne valja preskakati stepenike. Lako se čovek oklizne, saplete, a luksuz tog tipa sjajni vezista Partizana sebi ne bi smeo da dozvoli. Dok gazi po stazi koja, da se naslutiti, vodi do uspeha posmatra iz prikrajka – najbolje.
- Uzor mi je Kristijano Ronalno, kao igrač i u svakom drugom pogledu. Za mene je Portugalac bez konkurencije. Sve što je postigao, prevashodno na polju fudbala, za sve nas koji stasavamo treba da posluži kao primer.
Srpski velikan iz Humske se šepuri sa trona, a put koji je vodio do liderske pozicije bio je popločan trnjem. Morali su crno-beli da se uhvate u koštac sa Sizifovskim izazovima, jer da se vratimo na frazu iz uvoda - cilj ne bira sredstvo.
- Od početka sezone smo znali da nas ne očekuju lake borbe, jer fudbal je igra u kojoj često nema pravila. Bez obzira na sve što se dešavalo nijednog momenta nismo prestajali da verujemo u sebe, u ono što radimo i način na koji to radimo. Znam da mnogi nisu mislili da ćemo biti tu gde jesmo – na prvom mestu. Najteže sledi, jer ćemo morati da uložimo mnogo truda kako bismo sačuvali tron. Moj životni, dečački san je da osvojim titulu s Partizanom i nadam se da ću ga uskoro ostvariti.
Zbog dobrih partija koje u kontinuitetu prikazuje, Ugrešić se nalazi na listi želja mnogih klubova. Dobro to zna, ali čvrsto stoji na zemlji.
- Sve moje misli usmerene su samo na Partizan. Uopšte ne razmišljam o tome da li me neko posmatra, niti se opterećujem time gde će me put odvesti jednog dana. Sad mi je najvažnije da u crno-belom dresu ostavim trag, da se zadržim što duže, jer nema lepšeg osećaja od onog koji me obuzme kad istrčim na teren u Humskoj. Za ovaj klub se vredi boriti do srži, a kad za to dođe vreme voleo bih da oprobam u nekom od klubova iz „liga petice”.
Lakše se diše u Partizanu posle pobede protiv neugodnog Javora, ali oprez je neophodan, jer će crno-beli predstojećeg vikenda na crtu stati Radničkom 1923, ekipi koja zna da pomrsi račune.
- Kratko i jasno – idemo na pobedu. Za Partizan nikada ne postoji druga opcija. Navikli smo u omladinskoj školi da se nosimo sa pritiskom vezanim za rezultat, te nam on sada ne pada teško. Znamo šta i kako treba činiti – zaključio je Ognjen Ugrešić, junoša o kojem se priča.
PODRŠKA ZA SESTRU UNU
Ognjen Ugrešić je dva slobodna dana posle utakmice sa Javorom rešio da iskoristi na najbolji mogući način. Otisnuo se u rodnu mu Kikindu kako bi obišao porodicu i na utakmici pružio podršku sestri, talentovanoj odbojkašici koja pohađa osmi razred osnovne škole.
- Jako sam vezan za porodicu i svaki slobodan trenutak koristim da je obiđem. Ovoga puta sam imao poseban povod. Sestra Una je odbojkašica i želeo sam da je prisustvom podržim sa tribine. Uvek je bila uz mene i najmanje što sam mogao je da prevalim put do Kikinde i budem uz nju – kazao je junak pobede Partizana protiv Javora.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
