ИЗ СТРУЧНОГ УГЛА: Свака част, девојке!

Податак да смо девет година чекали победу над репрезентацијом Шпаније од данас је – историја. Имам посебно задовољство да ову колумну започнем управо том чињеницом, јер је Србија остварила подвиг у првој утакмици друге фазе Светског првенства, победивши Шпанију са два гола разлике, у сусрету који ће се дуго памтити. То није била обична утакмица – то је била драма, преокрет, емотивни рингишпил и, изнад свега, меч у којем је Србија пронашла свог јунака: себе.

Наша репрезентација је у нападу деловала одлично: проток лопте, игра један на један, продори који су отварали простор за сјајне асистенције пивотмену – све је то функционисало. Ипак, нисмо користили контранапад, иако смо имали прилика. Тај сегмент игре остао је несхватљиво неискоришћен.

Проблеми су били у одбрани 6–0. Прва тактичка грешка била је да су тројка и четворка беспотребно „везане“ за пивотмена, остављале много простора левом беку Шпаније, који је уз неометане шутеве са осам метара ресетао насу мрезу. Друга слабост била је агресиван излазак на средњег бека – врсног „финтера“ – чиме смо отварали идеалан простор за снажну и прецизну пивотменку ривала. Највећи изазов ипак је представљао десни бек Шпаније, који је био дешњак – ређа појава у рукомету.

 Ако знамо да је 6–0 одбрана најрањивија између позиција 1–2 и 5–6, јасно је зашто је највећи број шутева долазио управо из простора десног бека. Наш крајњи играц није био довољно високо постављен, између 8 и 9 метара, да би ометао брзи пас од средњег бека, и тиме затварао линију додавања па смо са те позицијее примили 8 голова. Ипак, треба нагласити: младе играчице су у другом полувремену све то поправиле. А када тим уме да учи током утакмице – то значи да расте.Иако је Шпанија играла изузетно добро, имала је само два гола предности на полувремену. Србија је имала огромне резерве и то је наговештавало да ништа није изгубљено.

Друго полувреме кренуло је готово као хорор сцена – десет минута без постигнутог гола. Правили смо техничке грешке, промашивали зицере, нисмо имали концентрацију. Шпанија је отишла на +5, и чинило се да је санса за победом заувек изгубљена.

А онда...

У 45. мин Србија постизе први гол из контранапада и као да је то био први корак који је водио ка преокрету! Од 50. минута дешава се оно што се у рукомету ретко види: преокрет карактера. При резултату 27:23 за Шпанију, Србија користи играчицу више, погађа у низу, затвара средину и блокира проток лопте према десној страни. Шпанска игра се распада под нашим притиском, линије додавања су пресечене, а наша одбрана делује као зид.Рисовиц брани и могуце и немогуце! За само неколико минута, резултат пада на –2, па на –1 сто показује да је Србија направила 5-0! Врло вазни трентци  другог полувремена су да је Вукајловић на позицији десног бека и голгетерски је врло настројена. У том периоду у одбрани је и Величковић која покрива позицију тројке, одбрана функционише као лавље легло.

А онда – шок. У 57. минуту, из превелике жеље да затвори угао, Јована Јововић добија црвени картон при резултату 29-29. То би сломило многе екипе.

Али – не и нашу. Наса екипа наставља, да се бори и да верује! Свака играчица која је на терену изгара и даје свој максимум!

И онда долази тренутак утакмице: у 59 мин Рисовић опет брани  а ВУКАЈЛОВИЋ са самопоуздањем, храбросцу иде сама, улази у дуел и  акцију завршава погодном. Гол за 2 разлике и сигурну победу Србије. Гол за историју.

Утакмицу су обележила два различита временска интервала:  50 минута борбе и 10 минута – чуда.

Јер, како гласи стара истина:„Ко у чуда верује – тај чуда ствара.“

Данас их је створила Србија.

Девојке, свака вам част.