IZ STRUČNOG UGLA: Svaka čast, devojke!

Podatak da smo devet godina čekali pobedu nad reprezentacijom Španije od danas je – istorija. Imam posebno zadovoljstvo da ovu kolumnu započnem upravo tom činjenicom, jer je Srbija ostvarila podvig u prvoj utakmici druge faze Svetskog prvenstva, pobedivši Španiju sa dva gola razlike, u susretu koji će se dugo pamtiti. To nije bila obična utakmica – to je bila drama, preokret, emotivni ringišpil i, iznad svega, meč u kojem je Srbija pronašla svog junaka: sebe.

Naša reprezentacija je u napadu delovala odlično: protok lopte, igra jedan na jedan, prodori koji su otvarali prostor za sjajne asistencije pivotmenu – sve je to funkcionisalo. Ipak, nismo koristili kontranapad, iako smo imali prilika. Taj segment igre ostao je neshvatljivo neiskorišćen.

Problemi su bili u odbrani 6–0. Prva taktička greška bila je da su trojka i četvorka bespotrebno „vezane“ za pivotmena, ostavljale mnogo prostora levom beku Španije, koji je uz neometane šuteve sa osam metara resetao nasu mrezu. Druga slabost bila je agresivan izlazak na srednjeg beka – vrsnog „fintera“ – čime smo otvarali idealan prostor za snažnu i preciznu pivotmenku rivala. Najveći izazov ipak je predstavljao desni bek Španije, koji je bio dešnjak – ređa pojava u rukometu.

 Ako znamo da je 6–0 odbrana najranjivija između pozicija 1–2 i 5–6, jasno je zašto je najveći broj šuteva dolazio upravo iz prostora desnog beka. Naš krajnji igrac nije bio dovoljno visoko postavljen, između 8 i 9 metara, da bi ometao brzi pas od srednjeg beka, i time zatvarao liniju dodavanja pa smo sa te pozicijee primili 8 golova. Ipak, treba naglasiti: mlade igračice su u drugom poluvremenu sve to popravile. A kada tim ume da uči tokom utakmice – to znači da raste.Iako je Španija igrala izuzetno dobro, imala je samo dva gola prednosti na poluvremenu. Srbija je imala ogromne rezerve i to je nagoveštavalo da ništa nije izgubljeno.

Drugo poluvreme krenulo je gotovo kao horor scena – deset minuta bez postignutog gola. Pravili smo tehničke greške, promašivali zicere, nismo imali koncentraciju. Španija je otišla na +5, i činilo se da je sansa za pobedom zauvek izgubljena.

A onda...

U 45. min Srbija postize prvi gol iz kontranapada i kao da je to bio prvi korak koji je vodio ka preokretu! Od 50. minuta dešava se ono što se u rukometu retko vidi: preokret karaktera. Pri rezultatu 27:23 za Španiju, Srbija koristi igračicu više, pogađa u nizu, zatvara sredinu i blokira protok lopte prema desnoj strani. Španska igra se raspada pod našim pritiskom, linije dodavanja su presečene, a naša odbrana deluje kao zid.Risovic brani i moguce i nemoguce! Za samo nekoliko minuta, rezultat pada na –2, pa na –1 sto pokazuje da je Srbija napravila 5-0! Vrlo vazni trentci  drugog poluvremena su da je Vukajlović na poziciji desnog beka i golgeterski je vrlo nastrojena. U tom periodu u odbrani je i Veličković koja pokriva poziciju trojke, odbrana funkcioniše kao lavlje leglo.

A onda – šok. U 57. minutu, iz prevelike želje da zatvori ugao, Jovana Jovović dobija crveni karton pri rezultatu 29-29. To bi slomilo mnoge ekipe.

Ali – ne i našu. Nasa ekipa nastavlja, da se bori i da veruje! Svaka igračica koja je na terenu izgara i daje svoj maksimum!

I onda dolazi trenutak utakmice: u 59 min Risović opet brani  a VUKAJLOVIĆ sa samopouzdanjem, hrabroscu ide sama, ulazi u duel i  akciju završava pogodnom. Gol za 2 razlike i sigurnu pobedu Srbije. Gol za istoriju.

Utakmicu su obeležila dva različita vremenska intervala:  50 minuta borbe i 10 minuta – čuda.

Jer, kako glasi stara istina:„Ko u čuda veruje – taj čuda stvara.“

Danas ih je stvorila Srbija.

Devojke, svaka vam čast.