PENAL: Da li je Mijatović kriv ili zaslužan?

Partizan je minulog vikenda stigao u predvorje jesenjih počasti uprkos smušenim reakcijama defanzivaca i nespretnim potezima rukovodilaca. Na sreću crno-belih iznad visine zadatka bili su Nenad Stojaković, Jovan Milošević, Miroslav Tanjga i Njegoš Petrović... Osvoji li Partizan šampionsku titulu u unapred „izgubljenoj sezoni“ Rasim Ljajić moraće da obezbedi i novac za premije ne samo Partizanovim, nego i fudbalerima Vojvodine koji su dva puta vraćali Parni Valjak u šampionsku trku.

Nepravedno u drugom planu – Nenad Stojaković je nesumnjivo ličnost meseca na Topčiderskom brdu. Sjajno postavljenom ekipom u Kragujevcu, anulirao je blamažu protiv Pančevaca (1:3) i uz „pomoć prijatelja“ Miroslava Tanjge arhivirao kiks posle kojeg su se partizanovci pitali da li je Predrag Mijatović „sav svoj“ kad je „smenio Blagojevića, a pronašao Stojakovića“... Vreme će pokazati da li je i sa Stojakovićem pogrešio kao sa Blagojevićem, ali, ideja da u prvi tim uvrsti omladinca Dušana Jovanovića besmisleno je podignuta na nivo „klupskog udara“ u kojem su se, po tvrdnjama tabloida, naspram legendarnog Peđe – našli Danko Lazović i Miralem Sulejmani. Danko Lazović na čijem angažovanju na izuzetno odgovornoj funkciji u Partizanu je insistirao upravo Predrag Mijatović i Miralem Sulejmani, direktor Omladinske škole crno-belih... zaboravljajući pritom da se upita, a otkud on uopšte na funkciji direktora Omladinske škole Partizana iz koje je pobegao pre zvaničnog početka seniorske karijere odbijajući da potpiše prvi profesionalni ugovor s klubom iz Humske 1!?!? Nije međutim Sulejmani uopšte bitan u ovoj priči – važna je još jedna greška rukovodstva Partizana oslikana izdavanjem nepotrebnog saopštenja i pravdanja za potez koji na kraju, valjda iz straha od potencijalnih reakcija, nije ni realizovan.

Logično je da čelnici Partizana zaduženi za sportska pitanja povlače poteze s kojima ne moraju da se slože svi bez obzira da li su zaposleni u klubu ili u ulozi navijača žele dobro crno-belima.

Da li je i ko pre godinu ili dve u omladinskoj ekipi crno-belih video bilo kojeg fudbalera koji, mora to da se prizna, bolje igraju u prvom timu nego što su igrali u omladinskom. Legendarni Aleksandar Mitrović je, sećaju se navijači Partizana, sedeo često na klupi omladinaca pre nego što je prebačen u prvi tim u kojem je eksplodirao...

Čudan smo narod, a u fudbal se i u psihologiju gotovo svi odreda razumemo „bolje“ i od samih stručnjaka... Toliko dobro da i pitanje postavljeno pre dve godine „zašto mi u Srbiji nemamo svog Jamala“, i odgovor u šali: „zato što bismo ga poslali na kaljenje jer je još mlad“, nije groteska, nego - surova realnost.

To što neko kao omladinac nije po ukusu stručnjaka, a Partizanovim u omladinskom uzrastu nisu bili ni Nemanja Vidić i Nemanja Matić, ne znači da možda za godinu ili dve neće obući dres nekog od evropskih velikana... To svi u rukovodstvu Partizana treba da imaju na umu dok povlače poteze koji nikako ne mogu da budu gori od onih kad su u Humsku dovođeni Gogua, De Medina, Valijente, Andrade, Traore, Kolorado, Ovusu, Arijaga, Grimaldo kao treći najskuplji igrač crno-belih svih vremena plaćen 1,4 miliona evra, Kanute, Dijabate, Severina, Zahid, Goh, Menig, Kalulu... I još puno neznanih junaka...