Приоритети, господо – дубоким, продорним, гласом објашњавале су искусне „чиче” млађим нараштајима како да се понашају у дану вечитог дербија (20.30). Посао? Не, савршено радно окружење је Београдска арена. Породица и пријатељи? Искључиво основно, илити по старом српском обичају – „да се нико не увреди”. Наравно, јасно је да ће по моделу „ништа ме друго не занима” навијачи Партизана и Црвене звезде да преживе, буквално, петак дванаести, анти-баксузни за одређену страну града.
Стога, велика већина љубитеља игре под обручима у Србији од миљеника очекује безрезервну борбу, срце на терену и, логично, тријумф – по узрочно-последичној вези. Али, услед великог броја страних играча, откако су се буџети великана винули у висине, приметно је да момци вођени паролом „трбухом за крухом”, очекивано, не осећају београдски класик на прави начин.
Зато, на представницима медија је судбоносна обавеза да очувају пламен, тако да бољи саговорник од Милана Гуровића за најаву класика не постоји. Ас изузетне срчаности бранио је боје црно (2004) и црвено-белих (2005-2007), са репрезентацијом СР Југославије увесељавао је изнурен народ крајем и почетком новог миленијума, док се по завршетку каријере опробао у тренерским водама. Тренутно води клуб у млађим категоријама Реал Београд и питање се „наместило” само: Како бисте саветовали децу да вечерас играју меч важности вечитог дербија?
- Рекао бих им да буду смирени, колико год је могуће. Пошто је дерби пун набоја, морали би да прате интуицију и да се, једноставно, препусте утакмици. Тад најбоље долази до изражаја игра, јер ако си стегнут и размишљаш превише – није добро. Гледам овако – постоје две скале, горе и доле – мораш увек да будеш у средини. Да се, жаргонски речено, не „напалиш” или да немаш мотива играш – што чисто сумњам да може ако играш дерби.
Без околишања – кошаркашки свет највише занима одговор на једноставну, али тешку загонетку – ко је фаворит? Наравно, циљ је да се негативне мисли о поразу, пу-пу-пу (против урока), зауставе...
- Дерби је увек незахвално прогнозирати, зато што се ради о две најбоље екипе на овим просторима. Партизан је домаћин, подигао се после буре и епизода које је имао. Увек кад дође нови тренер, играчи хоће да се доказују. Играју пред својом публиком и сигурно су мотивисани. Звезда, с друге стране, има неколико повређених играча, што је јако лоше, али и даље имају ростер за поштовање, односно домаће играче који знају да играју дерби. За странце је то можда нешто ново, али мислим да су се навикли на атмосферу. Благу предност дајем Црвеној звезди, не као њен навијач, већ реално гледано – дужа клупа, квалитетнији играчи – 60/40 у корист Звезде.
Сведочиле су присталице црвено-белих неславном крају серије Душка Ивановића, лоше се завршио и мандат Јаниса Сферопулоса, стога на Малом Калемегдану провејава бојазан да би евентуалним неуспехом изабраници Саше Обрадовића могли много да изгубе...
- Звезда је имала серију захваљујући томе што је играла код куће и искористила, мање-више, предност домаћег терена на најбољи начин. Остаје жал због пораза од Валенсије. Лепо је кад се има амбиција и да размишљаш о високим циљевима, али морају мало да се „спусте” и размисле. Евролига у овом формату је јако изједначена и не сме да се потцени нико – Асвел, Бајерн који је на једну лопту играо са Партизаном... Свако сваког може да добије, можеш да се оклизнеш и код куће и на гостовању, стога мора да се размишља из утакмице у утакмицу – не о фајнал-фору... Обично се то обије о главу. Чим играш Евролигу, квалитетан си и нема опуштања.
С друге стране, Партизану су одласком Жељка Обрадовића, судећи по навијачима, лађе потонуле.
- Нема шта да изгуби и кад си на ивици амбиса, постаје ти свеједно. Растерећеније ће сигурно да улази у утакмице. Можда ће играче и ови звиждуци тргнути из летаргије – свашта је ту могуће. Уколико победе Звезду, сигурно би се вратили на нормалан колосек, смирила би се ситуација у клубу, док би их пораз довео на почетак где су били, Јово наново.
Како би Милан Гуровић реаговао на звиждуке вољене публике?
- Дао бих 70 поена, будући да сам мало инаџија и онда бих намерно појачао. Кад ме човек гази, постајем јачи – ментално и физички. Али, сви су различити, не могу да тврдим за друге. Видели смо реакцију после низа пораза, победили су – поштовање.
Занимљив је и дуел Мирка Оцокољића и Саше Обрадовића, некадашњих сарадника...
- Сигурно се добро познају. Тренери баш зато што се знају, мислим да ће неке минијатуре да спреме, да пробају да изнанаде један другог. Тако бих ја урадио, пробао да у тих пет, шест дана до дербија направим неко изненађење.
Будући да познаје менталитет тренера екипе са Малог Калемегдана, уверен је у темељну припрему црвено-белих...
- Знам Салета док је био у репрезенбтацији 2001, ратник је и фајтер, не дозвољава да се играчи опуштају – увек озбиљан на терену, као и тренер – један од наших најбољих – закључио је Гуровић.
ИГРАЧИ НИСУ ЗНАЛИ ШТА СЕ ДЕШАВА
Одлазак Жељка Обрадовића изазвао је тектонске поремећаје у читавој Србији, не само у кошаркашком екосистему. Створен је приличан хаос око Партизана, навијачи су окупирали аеродром, дошли на тренинг, звиждали доскорашњим миљеницима...
- Нема разлога за панику, видео сам да је Вања Маринковић рекао да не зна шта се дешава и верујем да играчи нису знали шта се догађа у управи. С друге стране, сигурно им они неће ни рећи – јасан је Гуровић.
КВАЛИТЕТ ПОЈЕДИНАЦА НИЈЕ БИО НА НИВОУ ЖЕЉКА ОБРАДОВИЋА
Према Милану Гуровићу, проблем у Партизану је био „једноставне” природе...
- Много поштујем лик и дело Жељка Обрадовића, сматрам да играчи нису могли да испрате његове замисли. Жељко је урадио све, да се не понављамо и сигурно да квалитет појединих играча Партизана није доследан његовим идејама и ономе што он хоће да спроведе. Једноставно, момци то не могу да испрате. Дошло је до тога да Жељко оде.
САШИН РЕЗУЛТАТ НИЈЕ СЛУЧАЈАН
Иако Саша Обрадовић није селектирао састав Звезде, већ Јанис Сферопулос, садашњи стратег црвено-белих најзаслужнији је за препород екипе са Малог Калемегдана. Унео је свежу енергију, Милан Гуровић зна и какву.
- Сигурно је да је дисциплина изражена и поставио је тако систем да сви играчи знају у датом моменту шта раде. Правовремене измене, баш све је добро. Не може тај резултат да се направи случајно.
АКАДЕМИЈА РАСТЕ, НЕ ВАЉА НИШТА НАГЛО
После тренерских ангажмана у ФМП-у и Вршцу, Милан Гуровић се окренуо раду са млађим категоријама. Основао је клуб Реал Београд – првопласирани колектив у Квалитетној лиги – на кадетском и јуниорском нивоу.
- Растемо постепено, тако се и трудимо. Не ваља ништа нагло. Налазимо се међу пет најбољих екипа у Србији, за ове четири године направили смо изузетан резултат – не стајемо и не заустављамо се ту. Увек тежимо да то буде боље, али увиђамо где су нам грешке и учимо из њих – додао је Гуровић.
НЕКАДА МОРАЛО ДА СЕ УЂЕ У ЖУРНАЛ ЗБОГ РЕЗУЛТАТА
Поред тренерског знања, Гуровић је у Реал Београд уложио и доста средстава ради промоције на друштвеним мрежама. Уз занимљиво поређење је објаснио значај алатке модерног доба.
- Сагласан сам да кад имаш нешто добро, у животу, мора да буде испраћено медијски, јер ако није, научио сам од једног Американца – све пада у воду. Медији су чудо, поготово у данашње време. Доступно је све, проток информација је невероватан. Поредим време кад сам играо, па је неко морао да отвори Спортски журнал да би видео резултате италијанске или грчке лиге...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
