Gurović igračima Partizana poručio: Da su meni zviždali, dao bih 70 poena

Prioriteti, gospodo – dubokim, prodornim, glasom objašnjavale su iskusne „čiče” mlađim naraštajima kako da se ponašaju u danu večitog derbija (20.30). Posao? Ne, savršeno radno okruženje je Beogradska arena. Porodica i prijatelji? Isključivo osnovno, iliti po starom srpskom običaju – „da se niko ne uvredi”. Naravno, jasno je da će po modelu „ništa me drugo ne zanima” navijači Partizana i Crvene zvezde da prežive, bukvalno, petak dvanaesti, anti-baksuzni za određenu stranu grada.

Stoga, velika većina ljubitelja igre pod obručima u Srbiji od miljenika očekuje bezrezervnu borbu, srce na terenu i, logično, trijumf – po uzročno-posledičnoj vezi. Ali, usled velikog broja stranih igrača, otkako su se budžeti velikana vinuli u visine, primetno je da momci vođeni parolom „trbuhom za kruhom”, očekivano, ne osećaju beogradski klasik na pravi način.

Zato, na predstavnicima medija je sudbonosna obaveza da očuvaju plamen, tako da bolji sagovornik od Milana Gurovića za najavu klasika ne postoji. As izuzetne srčanosti branio je boje crno (2004) i crveno-belih (2005-2007), sa reprezentacijom SR Jugoslavije uveseljavao je iznuren narod krajem i početkom novog milenijuma, dok se po završetku karijere oprobao u trenerskim vodama. Trenutno vodi klub u mlađim kategorijama Real Beograd i pitanje se „namestilo” samo: Kako biste savetovali decu da večeras igraju meč važnosti večitog derbija?

- Rekao bih im da budu smireni, koliko god je moguće. Pošto je derbi pun naboja, morali bi da prate intuiciju i da se, jednostavno, prepuste utakmici. Tad najbolje dolazi do izražaja igra, jer ako si stegnut i razmišljaš previše – nije dobro. Gledam ovako – postoje dve skale, gore i dole – moraš uvek da budeš u sredini. Da se, žargonski rečeno, ne „napališ” ili da nemaš motiva igraš – što čisto sumnjam da može ako igraš derbi.

Bez okolišanja – košarkaški svet najviše zanima odgovor na jednostavnu, ali tešku zagonetku – ko je favorit? Naravno, cilj je da se negativne misli o porazu, pu-pu-pu (protiv uroka), zaustave...

- Derbi je uvek nezahvalno prognozirati, zato što se radi o dve najbolje ekipe na ovim prostorima. Partizan je domaćin, podigao se posle bure i epizoda koje je imao. Uvek kad dođe novi trener, igrači hoće da se dokazuju. Igraju pred svojom publikom i sigurno su motivisani. Zvezda, s druge strane, ima nekoliko povređenih igrača, što je jako loše, ali i dalje imaju roster za poštovanje, odnosno domaće igrače koji znaju da igraju derbi. Za strance je to možda nešto novo, ali mislim da su se navikli na atmosferu. Blagu prednost dajem Crvenoj zvezdi, ne kao njen navijač, već realno gledano – duža klupa, kvalitetniji igrači – 60/40 u korist Zvezde.

Svedočile su pristalice crveno-belih neslavnom kraju serije Duška Ivanovića, loše se završio i mandat Janisa Sferopulosa, stoga na Malom Kalemegdanu provejava bojazan da bi eventualnim neuspehom izabranici Saše Obradovića mogli mnogo da izgube...

- Zvezda je imala seriju zahvaljujući tome što je igrala kod kuće i iskoristila, manje-više, prednost domaćeg terena na najbolji način. Ostaje žal zbog poraza od Valensije. Lepo je kad se ima ambicija i da razmišljaš o visokim ciljevima, ali moraju malo da se „spuste” i razmisle. Evroliga u ovom formatu je jako izjednačena i ne sme da se potceni niko – Asvel, Bajern koji je na jednu loptu igrao sa Partizanom... Svako svakog može da dobije, možeš da se oklizneš i kod kuće i na gostovanju, stoga mora da se razmišlja iz utakmice u utakmicu – ne o fajnal-foru... Obično se to obije o glavu. Čim igraš Evroligu, kvalitetan si i nema opuštanja.

S druge strane, Partizanu su odlaskom Željka Obradovića, sudeći po navijačima, lađe potonule.

- Nema šta da izgubi i kad si na ivici ambisa, postaje ti svejedno. Rasterećenije će sigurno da ulazi u utakmice. Možda će igrače i ovi zvižduci trgnuti iz letargije – svašta je tu moguće. Ukoliko pobede Zvezdu, sigurno bi se vratili na normalan kolosek, smirila bi se situacija u klubu, dok bi ih poraz doveo na početak gde su bili, Jovo nanovo.

Kako bi Milan Gurović reagovao na zvižduke voljene publike?

- Dao bih 70 poena, budući da sam malo inadžija i onda bih namerno pojačao. Kad me čovek gazi, postajem jači – mentalno i fizički. Ali, svi su različiti, ne mogu da tvrdim za druge. Videli smo reakciju posle niza poraza, pobedili su – poštovanje.

Zanimljiv je i duel Mirka Ocokoljića i Saše Obradovića, nekadašnjih saradnika...

- Sigurno se dobro poznaju. Treneri baš zato što se znaju, mislim da će neke minijature da spreme, da probaju da iznanade jedan drugog. Tako bih ja uradio, probao da u tih pet, šest dana do derbija napravim neko iznenađenje.

Budući da poznaje mentalitet trenera ekipe sa Malog Kalemegdana, uveren je u temeljnu pripremu crveno-belih...

- Znam Saleta dok je bio u reprezenbtaciji 2001, ratnik je i fajter, ne dozvoljava da se igrači opuštaju – uvek ozbiljan na terenu, kao i trener – jedan od naših najboljih – zaključio je Gurović.