Гаћиновић: Заслужено у водећем квартету

Хоћемо ли... Верујемо ли... тако је одговарао маси после победе над Радничким из Ниша Владимир Гаћиновић испред западне трибине заједно са окупљеним играчима понукан повицима симпатизера клуба  – Гаћине, Гаћине!

Залудео је популарни тренер Пазарце играма и резултатима екипе у сезони кад и клубови са највећом традицијом својим навијачима приређују непријатна изненађења. Кад половина лиге стрепи за статус због смањења броја клубова који ће наредне сезоне бити суперлигаши Гаћиновићев Нови Пазар, који се стварао током шампионата, игра мудро, зрело, углавном јако паметно, а кад није много бољи од ривала тад је довољно добар.

Сигурно су у праву бројни стручњаци и још бројнији љубитељи фудбала кад кажу да то никоме са актуелним саставом не би пошло за руком осим Гаћиновићу. После још једне велике победе сумирао је учињено овако:

- Нисам задовољан првим полувременом у којем тркачки нисмо могли да се носимо са Радничким. Нисмо успели да успоставимо ни баланс у везном реду и зато нам бокови нису радили, осим из другог плана преко Милетића. У другом полувремену смо убацивањем Опаре, Бијеловића и Алића добили на брзини, прогресивности и притиску. Тежиште игре пребацили смо на њихову половину терена чекавши да из транзиције повећамо вођство. Реално је било да у томе и успемо. Раднички је био бољи у првом полувремену, али није стварао шансе. Заслужили смо победу. Поносан сам на моје играче. Ништа се не дешава случајно, сваки од 32 освојена бода крваво је зарађен. Оправдано смо на месту где смо, али тиме се не задовољавамо.

Упутио је тренер Новог Пазара низ комплимената свом колеги и новом тренеру Радничког Такису Лемонису. Грк може да буде задовољан како се његов тим представио у Новом Пазару. У односу на скорашња издања Нишлије су изгледале много организованије и агресивније.

Посебно су пријале искрене речи познатог стручњака да је одушевљен изгледом стадиона у Новом Пазару, још више терена. Ипак, највеће изненађење за некадашњег фудбалера и тренера Олимпијакоса било је сазнање да је његов први супарник у Србији био тренер чији је син Мијат Гаћиновић један од најбољих играча атинског АЕК-а. То до доласка на Градски стадион није знао.

Доминик Сади је посебна прича. У недељу можда није могла да се види сва она арома коју он иначе даје игри, али Енглез је такав да увек нешто ново донесе. Из његовог фудбалског атељеа увек искочи нека боја коју до тада није користио. Највидљивија је била у акцији код гола вредног три бода. Станисављевић и Сади су заменили улоге, па је после брзе размене лопте ,,десетка“ домаћих филигрантски лопту сместила у мрежу. Много зна и много може тај Доминик Сади.