Постаје ли светски фудбал “селфи“ ?!?

Четири године након конференције за новинаре на којој је председник ФИФА, Ђани Инфантино одржао своју проповед поводом Светског првенства у Катару — прогласивши“Данас се осећам Афиканцем...“ — открио је своју визију за Светско првенство 2026. године у Сједињеним Државама, Канади и Мексику,  прогласивши ФИФА „званичним добављачем среће за човечанство више од 100 година“, доводећи у питање  разумевање значења и речи „званични“ и речи „срећа“.

Затим, након што је Инфантино замолио све Американце, Мексиканце и Канађане у просторији да се представе и навијају, уследила је додела ФИФА награде за мир. Награда је била праћена сугестијом да је измишљена само да би се доделила, коме се доделила, али Инфантино није био расположен да подржи такве тврдње. „ФИФА награда за мир се додељује сваке године“, инсистирао је председник ФИФА, говорећи о нечему што никада раније није додељено.

Цела „приредба“ је некако одисала „радосним презиром“ према старој изреци да се фудбал и политика не мешају, а ова церемонија је била еквивалентна бацању њих двоје у неку врсту концептуалног шејкера за коктеле. Орисуство председника САД Доналда Трампа и  његових канадских и мексичких колега, Марка Карнија и Клаудије Шејнбаум, био је најзначајнији аспект догађаја, а још је већи значај учинила чињеница да их је Инфантино замолио да позирају за селфи, који видите.

 Све се завршило у атмосфери забаве, где је Трамп певао уз звуке бенда YMCA којој је фудбалска организација провела више времена хвалећи политичаре и упуштајући се у глобалну дипломатију него једноставно сређујући групе учесника. Фудбал као тема је дошао на ред у 87. минуту протокола.

Лутајући лавиринтом архиве, средином децембра 1993. године, поводом жреба за Светско првенство 1994. који посетиоци памте као „јединствен“, „хистеричан“, „бизаран“ и „вантелесан“,  према писању часописа Soccer America, за столовима за блекџек били су немачки репрезентативци, био је ту Рој Хоџсон, британски селектор Швајцарске, који је скупљао ситан новац за играње на слот машинама. Ту је био 57-годишњи Сеп Блатер, вођа игре као генерални секретар ФИФА. Била је италијанска делегација која је управо организовала класично Светско првенство 1990. године, а тада се са неверицом чудила покретним статуама унутар „Цезарове палате“, чувеног казино хотела који је постао центар ФИФА за ту недељу. Било је званичника ФИФА који су уживали у раскошним апартманима, а затим су се шетали по „Граду греха“.

„Није могло бити америчкије“, рекао је тада Чарли Стилитано, дугогодишњи фудбалски руководилац. „Америчко и чудно. Најчуднија ствар коју сам видео“, записао је Стиллитано. „Soccer America“ је цитирао једног британског новинара који је рекао: „Какве везе све ово, дођавола, има са фудбалом?“

И овај жреб, нешто више од 30 година касније, одржан у Кенеди центру је био „амерички и чудан“. Усред говора поводом доделе награде за мир ФИФА,  председник Доналд Трамп је изгледа отелотворио ово осећање. Рекао је председнику ФИФА Ђанију Инфантину: „Морам да вам кажем, поставили сте нове рекорде у продаји карата. То је невероватна ствар. Бројке су изнад било којих бројки.“ Инфантино редовно говори Американцима да је ово Светско првенство са 104 утакмице еквивалентно одржавању „три Супербоула дневно“ током пет недеља. У медијима је то изазавало јетке коментаре попут „само нисмо схватили да је мислио на цене карата“.

Улазница прве категорије за утакмицу отварања турнира коштаће у просеку 1.825 долара, у поређењу са 618 долара за домаћина у Катару 2022. године, или 550 долара када је Русија била домаћин 2018. године. У енглеским медијима истиче се „...најнижа цена за било коју утакмицу Енглеске на овом турниру биће три пута већа од цена које су енглески навијачи платили у Катару....“ Изгледа да је ФИФА бацила поглед на америчко спортско тржиште и закључила да се оно може третирати као њен лични банкомат. Треба имати на уму да ФИФА узима све приходе од продаје карата, преноса утакмица, спонзорстава на стадионима, па чак и од претераних паркинг накнада (које се продају по цени између 75 и 175 долара по месту и по дану утакмице). Све ове цене, наравно, представљају избор ФИФА, али њихова нова омиљена фраза, на PR језику, јесте „у складу са локалним тржишним условима“. Цене карата које је ФИФА објавила прошле недеље за турнир 2026. године биле су, у просеку, 174 одсто веће од предвиђених у званичној књизи понуда коју су Сједињене Државе, Канада и Мексико поднели светском фудбалском управном телу још 2018. године. Након великих реакција навијача и медија, као и жалби бројних федерација, ФИФА јеувела снижени ценовни разред за веома мали број навијача, са 1,6% карата по утакмици које ће се продавати по цени од 60 долара, враћајући ценовни разред четврте категорије.

Очигледно је да нису сви обесхрабрени, јер је скоро два милиона улазница продато широм света чак и пре него што су групе извучене, што истиче интересовање и страст која траје за Светско првенство. Међутим, остаје да се прода скоро пет милиона и примамљиво је запитати се да ли је ФИФА можда претерала у овој последњој рунди одређивања цена. Истина, дипломатија ФИФА је најављивала „динамички модел цена улазница“, али није сваки навијач познавалац економије, да би схватио шта то значи. У америчком јавном животу мало ко делује узнемирено. Током своје кампање за градоначелника Њујорка, Зохран Мамдани је говорио против Фифине стратегије цена, али се то након кампање брзо заборавило и сусрет са председником Трампом је све „изгладио“.

Већ се најављује да и Светско Првенство 2030. године ће бити нешто, што свет до тада није видео, а оно 2035. у Саудијској Арабији „нешто“ што ће заувек променти фудбал.

Само мали део полемика које се увелико воде око Светског Првенства 2030. године:   Јужна Америка предлаже „сановски“ турнир са 64 тима, али колико је вероватно да ће се то догодити? Алехандро Домингез, председник јужноамеричке фудбалске конфедерације КОНМЕБОЛ, удвостручио је свој „сан“ о проширењу Светског првенства 2030. на 64 земље. Домингез, потпредседник ФИФА, каже да ће идеја бити „само једнократно“ проширење како би се прославила стогодишњица турнира, с обзиром на то да је прво Светско првенство одржано у Уругвају 1930. године. Такмичење је проширено на формат са 48 тимова за 2026. годину, што је повећање у односу на верзију са 32 нације која се одржавала од 1998. до 2022. године. Већ је потврђено да ће се турнир 2030. године одржати у шест земаља и на три континента: Уругвај из 1930. године је домаћин, победници из 2022. Аргентина и Парагвај — дом канцеларија КОНМЕБОЛ-а — тренутно би требало да буду домаћини по једне утакмице на почетку такмичења, док ће преосталих 101 утакмица бити подељено између Марока, Португала и Шпаније.

„За 100 година посебне ствари морају се урадити, зато верујемо да је ово прилика да урадимо нешто другачије, да имамо Светско првенство које ће ујединити свет, само једном“, рекао је Домингез на конференцији за новинаре, а пренела га јеагенција ЕФЕ.  Педесеттрогодишњи Парагвајац је поновио да ће повећање броја тимова бити „само за овај један пут“ и да ће омогућити да стогодишњица „допре до више људи“. „Сањам о Светском првенству са 64 тима“, рекао је Домингез. „Верујем да је то сјајна прилика да урадимо нешто што уједињује свет, да фудбал доведемо до већег броја људи и да имамо потпуно другачију врсту прославе.“

Проширење Светског првенства на 64 тима довело би до учешћа више од четвртине од 210 мушких репрезентација ФИФА-е и ризиковало би да многи квалификациони процеси буду бесмислени. Сасвим је могуће  да се рецимо неко „усуди“, и предложи да на Светском Првенству 2034. (мада је све извесније да ће се календарски одржати 2035. године) учествују , не знам ни ја колико репрезентација.. Ипак, вратимо се реалности. У априлу је председник УЕФА Александар Чеферин одбацио предлог господина Домингеза као „лошу идеју“, рекавши да би он наштетио и самом турниру и европским квалификацијама. Његов северноамерички колега, председник КОНКАКАФ-а Виктор Монтаљани, има сличан став, верујући да би се предложено проширење одвијало пребрзо. „То није сјајна идеја“, рекао је. „Нисмо чак ни почели да играмо за формат са 48 тимова. Могу да уче колико год желе, али једноставно не делује како треба.“ 

Сведочимо променама на сваком плану фудбалског искуства: као посматрач, као навијач, као играч. Седамнаестог децембра Савет ФИФА одобрио је рекордни наградни фонд од 655 милиона долара који ће бити додељен на Светском првенству у мушкој конкуренцији 2026. године, што је повећање од 50 одсто у односу на турнир у Катару 2022. године. Победници такмичења ће добити 50 милиона долара, у односу на 42 милиона долара прошлог пута, а другопласирани ће добити 33 милиона долара. Трећепласирани ће добити 29 милиона долара, четвртопласирани 27 милиона долара, док ће поражени четвртфиналисти добити по 19 милиона долара. Они који испадну у осмини финала добиће 15 милиона долара, а они који испадну у осмини финала добиће 11 милиона долара. Нације које не успеју да прођу даље из групне фазе добиће 9 милиона долара, док ће свака квалификована репрезентација за Светско првенство добити додатних 1,5 милиона долара за трошкове припрема, што значи да ће свакој нацији на турниру бити загарантовано најмање 10,5 милиона долара. 

Да ли услед „динамичког раста цена улазница“ или „у складу са локалним тржишним условима“, или пак збира те две економске категорије, многи од навијача, па чак и посматрача, неће моћи наредног лета да прелете „преко баре“ и  доживе „америки фудбалски сан“. Фудбалски бизнис је постао „скупа роба“ и доступна је онима, који имају довољно новца  (богатима). Фудбалски бизнис је попут океана, а богаство попут морске воде. Парафразирајући Шопенхауера: „Богатство је као морска вода. Што се више пије, жеђ је све већа.“

У покушају одговора на питање из наслова „консултовао“ сам „вештачку интелигенцију“. И ево става тог „свемоћног свезнадара“: „Селфи“ је аутопортретна фотографија, обично снимљена паметним телефоном или веб камером, држећи се на удаљености испружене руке или помоћу селфи штапа, и често дели се на друштвеним мрежама  Термин, аустралијски сленг деминутив од „self“ (сам), стекао је популарност око 2002. године и постао је реч године Оксфордског речника 2013. године.“

Фудбал није, једнако као што ФИФА није „званични достављач среће за човечанство више од 100 година“. То је фудбал као игра откад постоји. И пре него што је конституисана ФИФА и пре него што је измишљен „селфи“. Игра, „... од чистога сна ;... од свиленог осмеха; .... од пругасте слутње; од чипкастога ткива ; ... од тачкасте наде;.... од жежене жеље од шарених погледа...“ Попут фотографије дечака, коју видите.