Postaje li svetski fudbal “selfi“ ?!?

Četiri godine nakon konferencije za novinare na kojoj je predsednik FIFA, Đani Infantino održao svoju propoved povodom Svetskog prvenstva u Kataru — proglasivši“Danas se osećam Afikancem...“ — otkrio je svoju viziju za Svetsko prvenstvo 2026. godine u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Meksiku,  proglasivši FIFA „zvaničnim dobavljačem sreće za čovečanstvo više od 100 godina“, dovodeći u pitanje  razumevanje značenja i reči „zvanični“ i reči „sreća“.

Zatim, nakon što je Infantino zamolio sve Amerikance, Meksikance i Kanađane u prostoriji da se predstave i navijaju, usledila je dodela FIFA nagrade za mir. Nagrada je bila praćena sugestijom da je izmišljena samo da bi se dodelila, kome se dodelila, ali Infantino nije bio raspoložen da podrži takve tvrdnje. „FIFA nagrada za mir se dodeljuje svake godine“, insistirao je predsednik FIFA, govoreći o nečemu što nikada ranije nije dodeljeno.

Cela „priredba“ je nekako odisala „radosnim prezirom“ prema staroj izreci da se fudbal i politika ne mešaju, a ova ceremonija je bila ekvivalentna bacanju njih dvoje u neku vrstu konceptualnog šejkera za koktele. Orisustvo predsednika SAD Donalda Trampa i  njegovih kanadskih i meksičkih kolega, Marka Karnija i Klaudije Šejnbaum, bio je najznačajniji aspekt događaja, a još je veći značaj učinila činjenica da ih je Infantino zamolio da poziraju za selfi, koji vidite.

 Sve se završilo u atmosferi zabave, gde je Tramp pevao uz zvuke benda YMCA kojoj je fudbalska organizacija provela više vremena hvaleći političare i upuštajući se u globalnu diplomatiju nego jednostavno sređujući grupe učesnika. Fudbal kao tema je došao na red u 87. minutu protokola.

Lutajući lavirintom arhive, sredinom decembra 1993. godine, povodom žreba za Svetsko prvenstvo 1994. koji posetioci pamte kao „jedinstven“, „histeričan“, „bizaran“ i „vantelesan“,  prema pisanju časopisa Soccer America, za stolovima za blekdžek bili su nemački reprezentativci, bio je tu Roj Hodžson, britanski selektor Švajcarske, koji je skupljao sitan novac za igranje na slot mašinama. Tu je bio 57-godišnji Sep Blater, vođa igre kao generalni sekretar FIFA. Bila je italijanska delegacija koja je upravo organizovala klasično Svetsko prvenstvo 1990. godine, a tada se sa nevericom čudila pokretnim statuama unutar „Cezarove palate“, čuvenog kazino hotela koji je postao centar FIFA za tu nedelju. Bilo je zvaničnika FIFA koji su uživali u raskošnim apartmanima, a zatim su se šetali po „Gradu greha“.

„Nije moglo biti američkije“, rekao je tada Čarli Stilitano, dugogodišnji fudbalski rukovodilac. „Američko i čudno. Najčudnija stvar koju sam video“, zapisao je Stillitano. „Soccer America“ je citirao jednog britanskog novinara koji je rekao: „Kakve veze sve ovo, dođavola, ima sa fudbalom?“

I ovaj žreb, nešto više od 30 godina kasnije, održan u Kenedi centru je bio „američki i čudan“. Usred govora povodom dodele nagrade za mir FIFA,  predsednik Donald Tramp je izgleda otelotvorio ovo osećanje. Rekao je predsedniku FIFA Đaniju Infantinu: „Moram da vam kažem, postavili ste nove rekorde u prodaji karata. To je neverovatna stvar. Brojke su iznad bilo kojih brojki.“ Infantino redovno govori Amerikancima da je ovo Svetsko prvenstvo sa 104 utakmice ekvivalentno održavanju „tri Superboula dnevno“ tokom pet nedelja. U medijima je to izazavalo jetke komentare poput „samo nismo shvatili da je mislio na cene karata“.

Ulaznica prve kategorije za utakmicu otvaranja turnira koštaće u proseku 1.825 dolara, u poređenju sa 618 dolara za domaćina u Kataru 2022. godine, ili 550 dolara kada je Rusija bila domaćin 2018. godine. U engleskim medijima ističe se „...najniža cena za bilo koju utakmicu Engleske na ovom turniru biće tri puta veća od cena koje su engleski navijači platili u Kataru....“ Izgleda da je FIFA bacila pogled na američko sportsko tržište i zaključila da se ono može tretirati kao njen lični bankomat. Treba imati na umu da FIFA uzima sve prihode od prodaje karata, prenosa utakmica, sponzorstava na stadionima, pa čak i od preteranih parking naknada (koje se prodaju po ceni između 75 i 175 dolara po mestu i po danu utakmice). Sve ove cene, naravno, predstavljaju izbor FIFA, ali njihova nova omiljena fraza, na PR jeziku, jeste „u skladu sa lokalnim tržišnim uslovima“. Cene karata koje je FIFA objavila prošle nedelje za turnir 2026. godine bile su, u proseku, 174 odsto veće od predviđenih u zvaničnoj knjizi ponuda koju su Sjedinjene Države, Kanada i Meksiko podneli svetskom fudbalskom upravnom telu još 2018. godine. Nakon velikih reakcija navijača i medija, kao i žalbi brojnih federacija, FIFA jeuvela sniženi cenovni razred za veoma mali broj navijača, sa 1,6% karata po utakmici koje će se prodavati po ceni od 60 dolara, vraćajući cenovni razred četvrte kategorije.

Očigledno je da nisu svi obeshrabreni, jer je skoro dva miliona ulaznica prodato širom sveta čak i pre nego što su grupe izvučene, što ističe interesovanje i strast koja traje za Svetsko prvenstvo. Međutim, ostaje da se proda skoro pet miliona i primamljivo je zapitati se da li je FIFA možda preterala u ovoj poslednjoj rundi određivanja cena. Istina, diplomatija FIFA je najavljivala „dinamički model cena ulaznica“, ali nije svaki navijač poznavalac ekonomije, da bi shvatio šta to znači. U američkom javnom životu malo ko deluje uznemireno. Tokom svoje kampanje za gradonačelnika Njujorka, Zohran Mamdani je govorio protiv Fifine strategije cena, ali se to nakon kampanje brzo zaboravilo i susret sa predsednikom Trampom je sve „izgladio“.

Već se najavljuje da i Svetsko Prvenstvo 2030. godine će biti nešto, što svet do tada nije video, a ono 2035. u Saudijskoj Arabiji „nešto“ što će zauvek promenti fudbal.

Samo mali deo polemika koje se uveliko vode oko Svetskog Prvenstva 2030. godine:   Južna Amerika predlaže „sanovski“ turnir sa 64 tima, ali koliko je verovatno da će se to dogoditi? Alehandro Domingez, predsednik južnoameričke fudbalske konfederacije KONMEBOL, udvostručio je svoj „san“ o proširenju Svetskog prvenstva 2030. na 64 zemlje. Domingez, potpredsednik FIFA, kaže da će ideja biti „samo jednokratno“ proširenje kako bi se proslavila stogodišnjica turnira, s obzirom na to da je prvo Svetsko prvenstvo održano u Urugvaju 1930. godine. Takmičenje je prošireno na format sa 48 timova za 2026. godinu, što je povećanje u odnosu na verziju sa 32 nacije koja se održavala od 1998. do 2022. godine. Već je potvrđeno da će se turnir 2030. godine održati u šest zemalja i na tri kontinenta: Urugvaj iz 1930. godine je domaćin, pobednici iz 2022. Argentina i Paragvaj — dom kancelarija KONMEBOL-a — trenutno bi trebalo da budu domaćini po jedne utakmice na početku takmičenja, dok će preostalih 101 utakmica biti podeljeno između Maroka, Portugala i Španije.

„Za 100 godina posebne stvari moraju se uraditi, zato verujemo da je ovo prilika da uradimo nešto drugačije, da imamo Svetsko prvenstvo koje će ujediniti svet, samo jednom“, rekao je Domingez na konferenciji za novinare, a prenela ga jeagencija EFE.  Pedesettrogodišnji Paragvajac je ponovio da će povećanje broja timova biti „samo za ovaj jedan put“ i da će omogućiti da stogodišnjica „dopre do više ljudi“. „Sanjam o Svetskom prvenstvu sa 64 tima“, rekao je Domingez. „Verujem da je to sjajna prilika da uradimo nešto što ujedinjuje svet, da fudbal dovedemo do većeg broja ljudi i da imamo potpuno drugačiju vrstu proslave.“

Proširenje Svetskog prvenstva na 64 tima dovelo bi do učešća više od četvrtine od 210 muških reprezentacija FIFA-e i rizikovalo bi da mnogi kvalifikacioni procesi budu besmisleni. Sasvim je moguće  da se recimo neko „usudi“, i predloži da na Svetskom Prvenstvu 2034. (mada je sve izvesnije da će se kalendarski održati 2035. godine) učestvuju , ne znam ni ja koliko reprezentacija.. Ipak, vratimo se realnosti. U aprilu je predsednik UEFA Aleksandar Čeferin odbacio predlog gospodina Domingeza kao „lošu ideju“, rekavši da bi on naštetio i samom turniru i evropskim kvalifikacijama. Njegov severnoamerički kolega, predsednik KONKAKAF-a Viktor Montaljani, ima sličan stav, verujući da bi se predloženo proširenje odvijalo prebrzo. „To nije sjajna ideja“, rekao je. „Nismo čak ni počeli da igramo za format sa 48 timova. Mogu da uče koliko god žele, ali jednostavno ne deluje kako treba.“ 

Svedočimo promenama na svakom planu fudbalskog iskustva: kao posmatrač, kao navijač, kao igrač. Sedamnaestog decembra Savet FIFA odobrio je rekordni nagradni fond od 655 miliona dolara koji će biti dodeljen na Svetskom prvenstvu u muškoj konkurenciji 2026. godine, što je povećanje od 50 odsto u odnosu na turnir u Kataru 2022. godine. Pobednici takmičenja će dobiti 50 miliona dolara, u odnosu na 42 miliona dolara prošlog puta, a drugoplasirani će dobiti 33 miliona dolara. Trećeplasirani će dobiti 29 miliona dolara, četvrtoplasirani 27 miliona dolara, dok će poraženi četvrtfinalisti dobiti po 19 miliona dolara. Oni koji ispadnu u osmini finala dobiće 15 miliona dolara, a oni koji ispadnu u osmini finala dobiće 11 miliona dolara. Nacije koje ne uspeju da prođu dalje iz grupne faze dobiće 9 miliona dolara, dok će svaka kvalifikovana reprezentacija za Svetsko prvenstvo dobiti dodatnih 1,5 miliona dolara za troškove priprema, što znači da će svakoj naciji na turniru biti zagarantovano najmanje 10,5 miliona dolara. 

Da li usled „dinamičkog rasta cena ulaznica“ ili „u skladu sa lokalnim tržišnim uslovima“, ili pak zbira te dve ekonomske kategorije, mnogi od navijača, pa čak i posmatrača, neće moći narednog leta da prelete „preko bare“ i  dožive „ameriki fudbalski san“. Fudbalski biznis je postao „skupa roba“ i dostupna je onima, koji imaju dovoljno novca  (bogatima). Fudbalski biznis je poput okeana, a bogastvo poput morske vode. Parafrazirajući Šopenhauera: „Bogatstvo je kao morska voda. Što se više pije, žeđ je sve veća.“

U pokušaju odgovora na pitanje iz naslova „konsultovao“ sam „veštačku inteligenciju“. I evo stava tog „svemoćnog sveznadara“: „Selfi“ je autoportretna fotografija, obično snimljena pametnim telefonom ili veb kamerom, držeći se na udaljenosti ispružene ruke ili pomoću selfi štapa, i često deli se na društvenim mrežama  Termin, australijski sleng deminutiv od „self“ (sam), stekao je popularnost oko 2002. godine i postao je reč godine Oksfordskog rečnika 2013. godine.“

Fudbal nije, jednako kao što FIFA nije „zvanični dostavljač sreće za čovečanstvo više od 100 godina“. To je fudbal kao igra otkad postoji. I pre nego što je konstituisana FIFA i pre nego što je izmišljen „selfi“. Igra, „... od čistoga sna ;... od svilenog osmeha; .... od prugaste slutnje; od čipkastoga tkiva ; ... od tačkaste nade;.... od žežene želje od šarenih pogleda...“ Poput fotografije dečaka, koju vidite.