Тим је мртав

Изгледа да неко, минулог лета, није подесио црно-бели времеплов успеха онако како су то желели челни људи Партизана, али и сви симпатизери најтрофејнијег српског клуба. Уместо у сезону 1991/92. или барем ону 2022/23. повратак у прошлост бацио је екипу из Хумске у неки међупериод времена патње, између највећег успеха у историји и поновног уздизања до стаза старе славе.

Кренула су кола низбрдо, машина за путовање кроз време је потпуно „полудела” и црно-беле зауставила у периоду леденог доба, оставивши их замрзнуте на -41 степен у Зеленој шуми.

Партизан је у петак увече изгубио од Жалгириса – 109:68, потврдивши да је криза блага реч за стање у ком се налази београдски великан. Други најубедљивији пораз клуба у историји (41 разлике), поново је наметнуо бројна питања, донекле остала у сенци победе у вечитом дербију и серије добрих резултата.

Јасно је да је за српски тим ово преседан, можда никада раније виђен у европској кошарци, барем не на највишем нивоу. Играчи су изгубили повезаност са тимом, навијачима, делује као да више истински не желе да играју за славни клуб, да је тим већ увелико мртав, нефункционалан и да се само чека крај, како би свако пошао својим путем. Однос одише непрофесионализмом, себичношћу и безобзирношћу за емоције других – саиграча, тренера, пре свега навијача. Људи спремни да ураде све за Партизан гледали су момке плаћене свотама новца са шест нула и астрономским уговорима како не желе ни да се потруде за бољи резултат.

Било је то сасвим видљиво и голим оком. Свако ко се иоле разуме у игру под обручима, приметио је недостатак жара, борбе и емоција, а присуство немара, празнине и летаргије... Навијачи већ неко време знају да су их играчи издали (о чему сведоче и громогласни звиждуци на мечу са Бајерном, неколико седмица раније), а после катаклизме у Каунасу, стигла је и прва званична потврда из клуба и то преко вршиоца дужности главног тренера, Мирка Оцокољића.

- Био сам оптимиста, мислио сам да ће играчи да преломе у глави, да пронађу нову мотивацију, енергију и одлучност да се боре. Мислио сам да ће да покажу реакцију, да ће да покажу да су још ту, спремни да се дају за овај тим, а зашто то нису урадили, заиста не знам... Можда је најбоље да питате њих. Све се вратило на старо. Чињеница је да имамо огроман проблем са играчима. Ово је срамота за велики клуб, какав је Партизан – директан и огорчен био је Мирко Оцокољић, који пролази кроз сличну ситуацију, као и његов претходник на клупи Београђана, легендарни Жељко Обрадовић, који је такође указивао на проблем  пре свега после утакмице са Асвелом.

Кад смо већ код најтрофејнијег стручњака Европе, могли бисмо да уђемо да се вратимо само 36 дана уназад, на меч 11. рунде Евролиге.

Тмурна ноћ, 14. новембра и пораз против Асвела, конференција за медије касни добрих 20-ак минута, а онда се појављује гостујући тренер, видно исцрпљен, изнервиран, разочаран. Сео је тада Обрадовић за микрофон и био посве кратак, а веома занимљиво било је и то да је изговорио, практично идентичне речи, као и Мирко Оцокољић у петак увече.

- Питајте Тајрика зашто није играо, питајте медицински тим, питајте играче зашто су играли, тако како су играли – рекао је тада деветоструки шампион Европе, док му се поглед губио у даљини, а капи зноја обливале поцрвенело лице, од беса или стида, још није познато.

Подударање изјава двојице тренера и некадашњих сарадника врло је занимљиво, с обзиром на то да указује на исте симптоме, већ кобних по црно-беле.

Проблем, дакле, лежи у играчима и то више није само сумња навијача, већ и изјава тренера, који је до недавно покушавао да их одбрани, да им пружи прилику за нови почетак и уведе их у црно-белу Ренесансу. Ипак, играчки кадар одбио је Оцокољићеву руку пријатељства, самим тим екипу ставио у безизлазну позицију и оставио бројне упитнике над главама свих оних, којима је Партизан у срцу. Било је јасно још од конференције за медије, пре шест дана, да Оцокољић неће остати на том месту, што се, мање-више поклопило и са повратком играча на стари мод понашања.

Шта је следећи корак, да ли је то распуштање екипе, поновни покушај обнове, или само продужавање патње до краја сезоне, кад је потпуни рестарт неизбежан. На сва та питања мораће да одговоре челни људи клуба из Хумске, који и сами нису у завидној позицији. Сигурно је да и они сносе добар део одговорности, већ су изазвали и гнев навијача, али упркос томе, мораће да донесу најмање болну одлуку по клуб.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ