Tim je mrtav

Izgleda da neko, minulog leta, nije podesio crno-beli vremeplov uspeha onako kako su to želeli čelni ljudi Partizana, ali i svi simpatizeri najtrofejnijeg srpskog kluba. Umesto u sezonu 1991/92. ili barem onu 2022/23. povratak u prošlost bacio je ekipu iz Humske u neki međuperiod vremena patnje, između najvećeg uspeha u istoriji i ponovnog uzdizanja do staza stare slave.

Krenula su kola nizbrdo, mašina za putovanje kroz vreme je potpuno „poludela” i crno-bele zaustavila u periodu ledenog doba, ostavivši ih zamrznute na -41 stepen u Zelenoj šumi.

Partizan je u petak uveče izgubio od Žalgirisa – 109:68, potvrdivši da je kriza blaga reč za stanje u kom se nalazi beogradski velikan. Drugi najubedljiviji poraz kluba u istoriji (41 razlike), ponovo je nametnuo brojna pitanja, donekle ostala u senci pobede u večitom derbiju i serije dobrih rezultata.

Jasno je da je za srpski tim ovo presedan, možda nikada ranije viđen u evropskoj košarci, barem ne na najvišem nivou. Igrači su izgubili povezanost sa timom, navijačima, deluje kao da više istinski ne žele da igraju za slavni klub, da je tim već uveliko mrtav, nefunkcionalan i da se samo čeka kraj, kako bi svako pošao svojim putem. Odnos odiše neprofesionalizmom, sebičnošću i bezobzirnošću za emocije drugih – saigrača, trenera, pre svega navijača. Ljudi spremni da urade sve za Partizan gledali su momke plaćene svotama novca sa šest nula i astronomskim ugovorima kako ne žele ni da se potrude za bolji rezultat.

Bilo je to sasvim vidljivo i golim okom. Svako ko se iole razume u igru pod obručima, primetio je nedostatak žara, borbe i emocija, a prisustvo nemara, praznine i letargije... Navijači već neko vreme znaju da su ih igrači izdali (o čemu svedoče i gromoglasni zvižduci na meču sa Bajernom, nekoliko sedmica ranije), a posle kataklizme u Kaunasu, stigla je i prva zvanična potvrda iz kluba i to preko vršioca dužnosti glavnog trenera, Mirka Ocokoljića.

- Bio sam optimista, mislio sam da će igrači da prelome u glavi, da pronađu novu motivaciju, energiju i odlučnost da se bore. Mislio sam da će da pokažu reakciju, da će da pokažu da su još tu, spremni da se daju za ovaj tim, a zašto to nisu uradili, zaista ne znam... Možda je najbolje da pitate njih. Sve se vratilo na staro. Činjenica je da imamo ogroman problem sa igračima. Ovo je sramota za veliki klub, kakav je Partizan – direktan i ogorčen bio je Mirko Ocokoljić, koji prolazi kroz sličnu situaciju, kao i njegov prethodnik na klupi Beograđana, legendarni Željko Obradović, koji je takođe ukazivao na problem  pre svega posle utakmice sa Asvelom.

Kad smo već kod najtrofejnijeg stručnjaka Evrope, mogli bismo da uđemo da se vratimo samo 36 dana unazad, na meč 11. runde Evrolige.

Tmurna noć, 14. novembra i poraz protiv Asvela, konferencija za medije kasni dobrih 20-ak minuta, a onda se pojavljuje gostujući trener, vidno iscrpljen, iznerviran, razočaran. Seo je tada Obradović za mikrofon i bio posve kratak, a veoma zanimljivo bilo je i to da je izgovorio, praktično identične reči, kao i Mirko Ocokoljić u petak uveče.

- Pitajte Tajrika zašto nije igrao, pitajte medicinski tim, pitajte igrače zašto su igrali, tako kako su igrali – rekao je tada devetostruki šampion Evrope, dok mu se pogled gubio u daljini, a kapi znoja oblivale pocrvenelo lice, od besa ili stida, još nije poznato.

Podudaranje izjava dvojice trenera i nekadašnjih saradnika vrlo je zanimljivo, s obzirom na to da ukazuje na iste simptome, već kobnih po crno-bele.

Problem, dakle, leži u igračima i to više nije samo sumnja navijača, već i izjava trenera, koji je do nedavno pokušavao da ih odbrani, da im pruži priliku za novi početak i uvede ih u crno-belu Renesansu. Ipak, igrački kadar odbio je Ocokoljićevu ruku prijateljstva, samim tim ekipu stavio u bezizlaznu poziciju i ostavio brojne upitnike nad glavama svih onih, kojima je Partizan u srcu. Bilo je jasno još od konferencije za medije, pre šest dana, da Ocokoljić neće ostati na tom mestu, što se, manje-više poklopilo i sa povratkom igrača na stari mod ponašanja.

Šta je sledeći korak, da li je to raspuštanje ekipe, ponovni pokušaj obnove, ili samo produžavanje patnje do kraja sezone, kad je potpuni restart neizbežan. Na sva ta pitanja moraće da odgovore čelni ljudi kluba iz Humske, koji i sami nisu u zavidnoj poziciji. Sigurno je da i oni snose dobar deo odgovornosti, već su izazvali i gnev navijača, ali uprkos tome, moraće da donesu najmanje bolnu odluku po klub.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU