Резултатска клацкалица, ново кидање живаца, свих пет сетова на „ивици ножа”. Најпоштеније без обзира што вероватно ни играчи ни два стручњака Јевтић на клупи Звезде и Јанић „диригент” Партизана, нису желели да епилог буде баш такав.
Јер ако је неко играо тај-брејкове ове сезоне, то су вечити.
Поготову црвено-бели који су против Ваљка прво „извукли” четврти, а потом се „скупили” и добили и пети и то на разлику 17:19 у „Пиониру”.
Ивица Јевтић, тренер Црвене звезде само дан после још једног истрчаног маратона и добијеног у разговору са Спортски журнал о дербију, али и физиономији екипе, сновима о титули, наставку европског путовања, говорио је као и небројано пута до сада – искрено и са шмеком.
Шта Вас је највише обрадовало у петом сету, енергија, стрпљење екипе да ипак реши дуел у своју корист?
- Успели смо. Десило се али имамо и три пораза у првенству у којима нисмо успели. Али да то оставимо по страни. Радује ме да смо током читаве утакмице били млаки и без концентрације, а кад је дошао пети сет као да је била друга утакмица за нас, као да нисмо били на истој утакмици. Четири сета један меч, пети сет други, и што се тиче и енергије, стабилности, баш поменуте концентрације. У њему смо били како је требало да будемо од почетка меча. Један од мечева када не могу да замерим момцима што је тако било. Јесте да је дерби, екипа Партизана увек мотивише, али било нам је много, много тешко после утакмице Купа. Сви смо изашли из дворане са спуштеним главама и први тренинг после те утакмице - било нас је срамота једни других. Ту смо показали колико нам је стало и колико смо сви били сложни у туговању. А и после утакмице са Партизаном сви смо се радовали.
Какав је тим, која је то енергија, фактор који вас је „гурао” на крају и до славља?
- Екипа у односу на претходне, направљена је да 90 одсто момака зна како се освајају трофеји. Петровић који је освајао Куп са Партизаном и титулу са Звездом, Крстић који је прошле сезоне и првенство и Куп са Радничким, Рудић са Војводином, Ристић са Звездом. Ту су Бекрић и Боле - Бошњак који допуњују колектив - причам за прву поставу. И сви остали који онако несебично са клупе дају подршку и додатну снагу. Чињеница је да мало мање добијају шансу али схватају важност утакмице и сваку тежину па и тог петог сета. Несебични су и гурају нас. А енергија, никад ми не мањка, да ли губили или добили трудим се да будем први који ће им дати додатну инјекцију. Ако сам ја „мртав” поред терена таква је и екипа.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.