Београд ће од 10. до 25. јанаура бити домаћин Европског првенства у ватерполу. Наша престоница последњи пут је угостила најбоље ватерполисте са Старог континента 2016. године.
После деценије поново ће наш град бити центар ватерполо дешавања, а Делфини ће бити у прилици да пред домаћом публиком дођу до успеха који никада није изостао кад је Србија имала улогу организатора. Тако је било 2006, па 2016, па...
Генерација коју предводи Урош Стевановић, освајачи олимпијског злата, први пут ће заиграти пред домаћом публиком, што ће бити посебан изазов, а нема сумње да ће Делфини имати, као и увек, велику подршку са трибина.
На Европском првенству учествоваће 16 екипа, као и увек Србија има највеће амбиције, а последњи пут се на победничко постоље попела 2018. године. Екипе су подеље у четири групе по четири, а по три првопласирана тима обезбедиће пролаз у наредену рунду. Наша земља увелико сања да се попне на победнички трон, а после партија које је пружила у Паризу, оптимизам у табору Делфина је оправдан.
ПЛИВАЈ, ПУЦАЈ И ЋУТИ
На Светском првенству у Сингапуру нова правила су први пут ступила на снагу, а односе се на дужину базена, јер је са 30 метара смањен на 25 метара, а после планетарне смотре та пракса се наставила и ове сезоне у клупским такмичењима, а исто ће бити и на Европском првенству у Београду.
У ватерполо круговима је све више незадовољних због промене величине базена, па се све више може чути и чувена поштапалица која најбоље описује тренутну ситуацију - пливај, пуцај и ћути.
Међутим, нова правила донеће бржу игру, више голова и доста атракција.
У Сингапуру се показало да ће брзина и спремност играча у великој већини случајева играти главну улогу, као и да ће прилагођавање на нова правила морати да буду што бржа, како би се постигао добар резултат.
За ове иновације, земље попут Мађарске, припремале су се годинама (није тајна и да је имала утицаја на промену) тако што су у својим такмичењима увели ова правила.
ФИЛИПОВИЋ БЕЗ ПРЕМЦА
Европско првенство ће понудити квалитетан ватерполо, а публика ће се потрудити да обори још неке рекорде.
Рецимо, Мађарска је прва прешла границу од 2000 голова (2184), а Србија и Италија су све ближе том достигнућу (1823 и 1839). Такође, Делфине деле три тријумфа од чињенице да постану други тим који је остварио 150 победа на Европском првенству, после Мађарске која је до сада имала 176.
Што се тиче индивидуалних достигнућа, Филип Филиповић има највише медаља, укупно осам, укључујући шест златних, што је такође рекорд. Листа Срба са медаљама на Европском првенству није мала - још четири српска играча освојила по пет титула - Слободан Никић, Душко Пијетловић, Андрија Прлаиновић и Живко Гоцић.
Никић, Пијетловић и Прлаиновић имају укупно по седам медаља.
Још један играч са укупно осам медаља је Тамаш Кашаш из Мађарске који има биланс 2-2-4.
Из ове генерације Делфина, прилику да пред домаћом пубилком осете сласт радости и да поправе број медаља су: Никола Јакшић, Сава Ранђеловић, Милош Ћук и Душан Мандић.
100 ГОДИНА ОД БУДИМПЕШТЕ ДО БЕОГРАДА
Предстојећи турнир биће важан и из угла историје. Европско првенство ће у Београду прославити 100 година, јер је прво такмичење одржано 1926. године у Будимпешти. Тада је ватерполо био део великих првенстава, која су се одржавала заједно са такмичењима у пливању и скоковима у воду.
До сада је одиграно 36 Европских првенстава, а поред великог јубилеја, биће занимљиво да ли ће се предстојећи шампионат памтити по још неким чињеницама.
Београдска Арена позната је и по бројци из 2016. године кад је забележен светски рекорд посећености, јер је финале између Србије и Црне Горе гледало чак 18.473 гледалаца. Наша земља је тада освојила трећу узастопну титулу првака Европе пошто је победила Црногорце 10:8.
МАНДИЋ ПОНОВО У ИЗАБРАНОМ ДРУШТВУ
Почетком године биће додељена награда за најбољг ватерполисту. Србија ће имати кандидата међу номиновима који је прошле сезоне изабран за најбољг, а то је Душан Мандић.
Поред њега, прилику за лепу награду имаће Алваро Гранадос из Шпаније, Кристијан Манхерац из Мађарске, Стyлианос Аргиропулос из Грчке, Бернат Санахуја из Шпаније. Награда ће бити додељена на свечаној церемонији отварања првенства, 9. јануара, а као додатан подстрек био би успех Мандића.
БРОЈКЕ
8 МЕДАЉА на Европским првенствима освојио је Филип Филиповић и он је рекордер
25 МЕТАРА износиће дужина базена на Европском првенству, што ће бити први пут у историји овог такмичења
18.473 ГЛЕДАЛЦА гледало је финале 2016. године између Србије и Црне Горе и то је рекорд посећености на Европским првенсвима
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
