Метафора актуелног тренутка националног тима је заправо потез њеног јединог НБА играча, Немање Бјелице, који је у другом полувремену сусрета са Француском, финтом тела, па окретом послао Жофрија Ловерња на паркет, а себи отворио пут до полагања лопте у кош и урнебес на трибинама.
И иначе, наша репрезентација игра атрактивно, са пуно маште, широком лепезом додавања, на пас више...начином који привлачи гледаоце у дворане. И даје модел којем би и наши клубови морали да теже, под геслом цела нација репрезентација.
– Имаће их и Србија више, нисмо за џабе земља кошарке... Француска је ипак први фаворит, не само зато што је домаћин, али и због тога што има тим најзвучнијих имена, која су заједно малтене од јуниорских дана. Барем њихови лидери Паркер и Дијао. У ред фаворита бих укључио и Шпанију...
А Србија, прекинули смо га.
– Високе победе на Трофеју Београда нису реалне, иако смо објективно пуно јачи од Кине и Русије. Имали смо наглашену жељу да се представимо домаћој публици у најбољем издању, јер ми који смо у иностранству ретко играмо у Београду, пред људима који познају и разумеју кошарку.
Бјелица као да нам чита мисли.
– Нећемо постати препотентни. Не смемо никога да потцењујемо, али ни прецењујемо. Свесни смо где су нам резерве, простора за даљи напредак има, посебно у одбрани која подиже самопоуздање. Важно је да Милосављевић почне да игра и да сви будемо здрави.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.