Фудбалска 2025. - глобално освежење и глобално загревање

Фудбал се на преласку календарске „старе“ у „нову“ годину налази у процесу  трансформације какву до сада нисмо видели. Зашто се ово дешава сада и шта то значи за фудбал, игру,  навијаче, спонзоре, партнере, произвођаче и дистрибутере фудбалске опреме, фудбалску инфраструктуру - целокупну  индустрију фудбала?  Савршена олуја дигиталних иновација, ( и не само дигиталних иновација) младих звезда у успону и најава нових, тектонских промена у начину на који гледамо и доживљавамо фудбалску игру прописују правила на терену и ван њега.

 Фудбалска игра се освежава, али индустрија фудбала се загрева. Шта покреће ово метафорички речено глобално фудбалско освежење и загревање?

Када би се бирала само једна тема која доминира фудбалским темама ове године,  онда би то била - метеорски успон младих талената и начин на који они мењају фудбалску игру и начин на који проживљавамо и доживљавамо фудбал. Могло би се рећи моћ звезда и младост. И уместо било каквог коментара, анализе или асоцијације ево званичног податка: „Шампион Челси имаo je други најмлађи тим (просечна старост 23 године и 4 месеца) и користиo je највише играча (27) током такмичења, укључујући Жоаоа Педра, који је потписао уговор средином турнира. Лондонски клуб је такође 53% својих минута играња посветио играчима старости од 21 до 25 година, што је највећи проценат од свих тимова у тој старосној групи. Другопласирани Пари Сен Жермен имао је трећи најмлађи тим (просечна старост 24 године 0 месеци), али је користио само 19 играча у седам утакмица – два мање од просека турнира од 21,1 (што је било слично просеку од 21,2 забележеном на Светском првенству 2022). Генерално, дошло је до пада од 3% у минутима датим играчима старијим од 30 година на 30% од укупног броја играних минута, док је забележен пораст од 3% у минутима које су играли играчи узраста од 18 до 21 године, што је порасло на 7% у поређењу са Мундијалом ‘22. Са само два играча старија од 30 година, и свима осим тројице млађим од 25 година, ФК Салцбург је извео најмлађи тим са просечном старошћу од 22 године и 8 месеци, док је 38% минута играња припало играчима старости од 18 до 21 године.“ (извор:  https://www.fifatrainingcentre.com/ . И још „свежија“ информација „са исте адресе“ : истраживачки пројект који су спровели „FIFA High Performance“ и истраживачка група „CIES Football Observatory“ у студији, која  анализира састав националних тимова који су се квалификовали за „FIFA U-17“ Светско првенство 2025, које се одржало у Катару током новембра, даје детаљну анализу  сваког од  1.008 одабраних играча, њихове клубове, и стабилност младих репрезентација. Поред тога, упоређени су резултати добијени са резултатима претходног издања, Светског првенства у фудбалу за играче до 17 година у Индонезији 2023.

 У фудбалу се данас све квантификује, с тим што образовање и усавршавање тренера и менаџмента постаје неопходно. И ево илустрације тог става: Док је фудбалски свет био усредсређен на финални жреб за Светско првенство у фудбалу 2026, дугорочна будућност фудбала обликовала се у Цириху,  где је друго издање ФИФА дипломе за техничко лидерство завршено церемонијом доделе диплома у петак, 5. децембра 2025. године. Диплома покрива пет основних области: техничко лидерство, високе перформансе, образовање тренера, аматерски фудбал и менаџмент.

Недавно објављена листа „60 звезда у успону“ за 2025. годину, међу којима су и Звездини фудбалери Алекса Дамјановић и Василије Костов, чита се као ко је ко у будућности фудбала, представљајући талас играча рођених 2008. године који већ доспевају на насловне стране у врхунским лигама и националним тимовима. Ови млади људи нису само вешти фудбалери - они су „дигитални домороци“, користе друштвене мреже да се повежу са навијачима, привуку спонзорства и изграде личне брендове на начине који су били незамисливи пре само десетак година. Њихови пробојни наступи ове јесени дигитализовали су клупски и међународни фудбал, са драматичним головима, неустрашивом креативношћу и емотивним прославама које одмах постају виралне. Клубови преиспитују своје стратегије скаутинга и развоја, користећи аналитику података и друштвене платформе да идентификују и негују таленте раније него икад. Емоционална веза између навијача и ових звезда у успону је дубока – навијачи осећају као да одрастају поред својих хероја, делећи њихове борбе и тријумфе у реалном времену. Утицај ове нове генерације није ограничен само на терен; они мењају фудбалско пословање, утичу на маркетиншке кампање и привлаче млађу, разноврснију глобалну публику. Порука је јасна: усклађивање са омладинском културом и дигиталним трендовима више није опционо. То је кључ за останак релевантним у фудбалској индустрији где би следећа велика звезда могла бити само један вирални тренутак удаљена од глобалне славе.

Прелазак са телевизије на дигитални свет такође је оснажио локалне  навијачке културе, са кратким видео записима, комичним скечевима и садржајем иза кулиса који фудбал чине приступачнијим, личнијим и дељивијим него икада раније. Фудбал делује непосредније, интерактивније и утицајније него икада у својој историји. Ова демократизација садржаја није само тренд - то је фундаментална промена у начину на који се фудбалске приче причају и ко их прича. Како се клубови и брендови прилагођавају, они проналазе нове начине да се повежу са глобалном публиком, претварајући сваку утакмицу, сваки гол и сваки вирални тренутак у прилику за ангажовање и раст. 

Година на измаку је донела низ незаборавних утакмица и контроверзи које су привукле пажњу јавности и држале фудбалски свет на ивици непредвидивости, која је  заокупила машту јавности, подсећајући нас да је фудбал подједнако људска драма колико и спортско достигнуће. Ван терена, правни и финансијски спорови доспели су на насловне стране, од тужби са високим улозима које укључују фудбалске власти до стално променљиве динамике трансферног тржишта. Друштвене мреже су појачале сваки преокрет, претварајући контроверзе и дебате у глобалне разговоре који обликују перцепције и утичу на одлуке на сваком нивоу игре. За професионалце из фудбалске  индустрије, праћење ових брзих прича је и изазов и прилика – да ангажују навијаче, изграде поверење и покажу лидерство у спорту који никада не мирује.

 Замах који стоји иза женског фудбала у 2025. години је неоспоран. Успон женског фудбала није само тренд; то је културни помак који мења лице спорта, инспиришући нове генерације играчица и навијача. Брендови који се повезују са женским фудбалом проналазе нове путеве ка ангажовању, аутентичности и дугорочној лојалности. 

Утолико уместо било какве прогнозе илити предвиђања „само“ једно од питања о будућности фудбала илити фудбалу будућности: хоће ли технологија и геополитика редефинисати фудбалску индустрију? Догађаји  из ове године указују да геополитика више није периферна у светском фудбалу (напротив!), већ кључна за доношење одлука у самом фудбалу. Свестан тога, светски фудбал – апсолутно свестан сопствене моћи, није уопште инфериоран у том процесу, показујући и доказујући да ће се силе које су мењале фудбал 2025. године само убрзати. Чини се све реалније предвиђање да ће вештачка интелигенција, виртуелна стварност и импресивна дигитална искуства омогућити навијачима будућности да се укључе у фудбал и спорт генерално на начине који су некада били део научне фантастике – виртуелно присуствовање утакмицама, прилагођавање искуства гледања и интеракција са играчима и клубовима у реалном времену.

 Следећи талас трендова довешће до даљег брисања граница између физичког и дигиталног света, јер клубови и брендови улажу у креирање садржаја, заједнице вођене навијачима и иновативне стратегије како би се истакли на претрпаном тржишту. Међутим, ове могућности долазе са изазовима:  јер се навијачи крећу кроз све већи низ платформи и услуга; балансирање традиције са иновацијама је деликатан чин за клубове који желе да поштују своју историју, бивствују у садашњости  а истовремено прихватају будућност; а потрага за начинима да се одржи и унапреди  аутентичност остаје најважнија, јер навијачи захтевају транспарентност, интегритет и истинску везу. За глобалне  брендове и стручњаке из фудбалске индустрије, порука је јасна: прилагодљивост, креативност и спремност да се прихвате нове технологије и идеје биће не само  кључеви успеха у следећем поглављу фудбала, већ опстанка у чину игре и бизниса, који траје.

Лице публике се мења - фудбал је некада био спорт чија су публика били првенствено мушкарци из радничке класе. Данас има шири досег, са навијачима свих узраста, друштвених класа и етничких група. Традиционално мушко подручје, забрањено за жене, данас у Британији има више жена него икада пре које гледају утакмицу, са 7,7 милиона (трећина свих навијача у Великој Британији). Више родитеља доводи своју децу да присуствују фудбалским утакмицама јер је то постало безбедније окружење, а одлазак на гледање фудбала постао је уобичајенија активност за целу породицу.   (Извор: Lee Davy/ Flickr.com ).Фудбалски клубови морају да досегну глобалну публику како би наставили да повећавају ангажовање навијача, али истовремено је важно не заборавити локалне , указује Ричард  Дентон, професор маркетинга на „Институту Јохан Кројф“. Фудбал представља једну од најдинамичнијих, социолошки најпросветљивијих области глобализације. Фудбал, који је одувек био спорт од глобалног значаја, пролази кроз невиђену фазу трансформације због ширења на нова тржишта. Ова глобализација није само питање географије, већ укључује и културну, друштвену и економску динамику која редефинише начин на који се фудбал доживљава .

Kако  фудбал објашњава свет?

Фудбал можда не доноси светски мир или не помера глобална тржишта, али окупља људе под заставама ове прелепе игре. Фудбал је суштина, која даје смисао игри, а игра – она фудбалска и на терену је суштина која је смисао фудбала самог.

И Срећна нам Нова 2026. година. Фудбалска !!!