Fudbalska 2025. - globalno osveženje i globalno zagrevanje

Fudbal se na prelasku kalendarske „stare“ u „novu“ godinu nalazi u procesu  transformacije kakvu do sada nismo videli. Zašto se ovo dešava sada i šta to znači za fudbal, igru,  navijače, sponzore, partnere, proizvođače i distributere fudbalske opreme, fudbalsku infrastrukturu - celokupnu  industriju fudbala?  Savršena oluja digitalnih inovacija, ( i ne samo digitalnih inovacija) mladih zvezda u usponu i najava novih, tektonskih promena u načinu na koji gledamo i doživljavamo fudbalsku igru propisuju pravila na terenu i van njega.

 Fudbalska igra se osvežava, ali industrija fudbala se zagreva. Šta pokreće ovo metaforički rečeno globalno fudbalsko osveženje i zagrevanje?

Kada bi se birala samo jedna tema koja dominira fudbalskim temama ove godine,  onda bi to bila - meteorski uspon mladih talenata i način na koji oni menjaju fudbalsku igru i način na koji proživljavamo i doživljavamo fudbal. Moglo bi se reći moć zvezda i mladost. I umesto bilo kakvog komentara, analize ili asocijacije evo zvaničnog podatka: „Šampion Čelsi imao je drugi najmlađi tim (prosečna starost 23 godine i 4 meseca) i koristio je najviše igrača (27) tokom takmičenja, uključujući Žoaoa Pedra, koji je potpisao ugovor sredinom turnira. Londonski klub je takođe 53% svojih minuta igranja posvetio igračima starosti od 21 do 25 godina, što je najveći procenat od svih timova u toj starosnoj grupi. Drugoplasirani Pari Sen Žermen imao je treći najmlađi tim (prosečna starost 24 godine 0 meseci), ali je koristio samo 19 igrača u sedam utakmica – dva manje od proseka turnira od 21,1 (što je bilo slično proseku od 21,2 zabeleženom na Svetskom prvenstvu 2022). Generalno, došlo je do pada od 3% u minutima datim igračima starijim od 30 godina na 30% od ukupnog broja igranih minuta, dok je zabeležen porast od 3% u minutima koje su igrali igrači uzrasta od 18 do 21 godine, što je poraslo na 7% u poređenju sa Mundijalom ‘22. Sa samo dva igrača starija od 30 godina, i svima osim trojice mlađim od 25 godina, FK Salcburg je izveo najmlađi tim sa prosečnom starošću od 22 godine i 8 meseci, dok je 38% minuta igranja pripalo igračima starosti od 18 do 21 godine.“ (izvor:  https://www.fifatrainingcentre.com/ . I još „svežija“ informacija „sa iste adrese“ : istraživački projekt koji su sproveli „FIFA High Performance“ i istraživačka grupa „CIES Football Observatory“ u studiji, koja  analizira sastav nacionalnih timova koji su se kvalifikovali za „FIFA U-17“ Svetsko prvenstvo 2025, koje se održalo u Kataru tokom novembra, daje detaljnu analizu  svakog od  1.008 odabranih igrača, njihove klubove, i stabilnost mladih reprezentacija. Pored toga, upoređeni su rezultati dobijeni sa rezultatima prethodnog izdanja, Svetskog prvenstva u fudbalu za igrače do 17 godina u Indoneziji 2023.

 U fudbalu se danas sve kvantifikuje, s tim što obrazovanje i usavršavanje trenera i menadžmenta postaje neophodno. I evo ilustracije tog stava: Dok je fudbalski svet bio usredsređen na finalni žreb za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026, dugoročna budućnost fudbala oblikovala se u Cirihu,  gde je drugo izdanje FIFA diplome za tehničko liderstvo završeno ceremonijom dodele diploma u petak, 5. decembra 2025. godine. Diploma pokriva pet osnovnih oblasti: tehničko liderstvo, visoke performanse, obrazovanje trenera, amaterski fudbal i menadžment.

Nedavno objavljena lista „60 zvezda u usponu“ za 2025. godinu, među kojima su i Zvezdini fudbaleri Aleksa Damjanović i Vasilije Kostov, čita se kao ko je ko u budućnosti fudbala, predstavljajući talas igrača rođenih 2008. godine koji već dospevaju na naslovne strane u vrhunskim ligama i nacionalnim timovima. Ovi mladi ljudi nisu samo vešti fudbaleri - oni su „digitalni domoroci“, koriste društvene mreže da se povežu sa navijačima, privuku sponzorstva i izgrade lične brendove na načine koji su bili nezamislivi pre samo desetak godina. Njihovi probojni nastupi ove jeseni digitalizovali su klupski i međunarodni fudbal, sa dramatičnim golovima, neustrašivom kreativnošću i emotivnim proslavama koje odmah postaju viralne. Klubovi preispituju svoje strategije skautinga i razvoja, koristeći analitiku podataka i društvene platforme da identifikuju i neguju talente ranije nego ikad. Emocionalna veza između navijača i ovih zvezda u usponu je duboka – navijači osećaju kao da odrastaju pored svojih heroja, deleći njihove borbe i trijumfe u realnom vremenu. Uticaj ove nove generacije nije ograničen samo na teren; oni menjaju fudbalsko poslovanje, utiču na marketinške kampanje i privlače mlađu, raznovrsniju globalnu publiku. Poruka je jasna: usklađivanje sa omladinskom kulturom i digitalnim trendovima više nije opciono. To je ključ za ostanak relevantnim u fudbalskoj industriji gde bi sledeća velika zvezda mogla biti samo jedan viralni trenutak udaljena od globalne slave.

Prelazak sa televizije na digitalni svet takođe je osnažio lokalne  navijačke kulture, sa kratkim video zapisima, komičnim skečevima i sadržajem iza kulisa koji fudbal čine pristupačnijim, ličnijim i deljivijim nego ikada ranije. Fudbal deluje neposrednije, interaktivnije i uticajnije nego ikada u svojoj istoriji. Ova demokratizacija sadržaja nije samo trend - to je fundamentalna promena u načinu na koji se fudbalske priče pričaju i ko ih priča. Kako se klubovi i brendovi prilagođavaju, oni pronalaze nove načine da se povežu sa globalnom publikom, pretvarajući svaku utakmicu, svaki gol i svaki viralni trenutak u priliku za angažovanje i rast. 

Godina na izmaku je donela niz nezaboravnih utakmica i kontroverzi koje su privukle pažnju javnosti i držale fudbalski svet na ivici nepredvidivosti, koja je  zaokupila maštu javnosti, podsećajući nas da je fudbal podjednako ljudska drama koliko i sportsko dostignuće. Van terena, pravni i finansijski sporovi dospeli su na naslovne strane, od tužbi sa visokim ulozima koje uključuju fudbalske vlasti do stalno promenljive dinamike transfernog tržišta. Društvene mreže su pojačale svaki preokret, pretvarajući kontroverze i debate u globalne razgovore koji oblikuju percepcije i utiču na odluke na svakom nivou igre. Za profesionalce iz fudbalske  industrije, praćenje ovih brzih priča je i izazov i prilika – da angažuju navijače, izgrade poverenje i pokažu liderstvo u sportu koji nikada ne miruje.

 Zamah koji stoji iza ženskog fudbala u 2025. godini je neosporan. Uspon ženskog fudbala nije samo trend; to je kulturni pomak koji menja lice sporta, inspirišući nove generacije igračica i navijača. Brendovi koji se povezuju sa ženskim fudbalom pronalaze nove puteve ka angažovanju, autentičnosti i dugoročnoj lojalnosti. 

Utoliko umesto bilo kakve prognoze iliti predviđanja „samo“ jedno od pitanja o budućnosti fudbala iliti fudbalu budućnosti: hoće li tehnologija i geopolitika redefinisati fudbalsku industriju? Događaji  iz ove godine ukazuju da geopolitika više nije periferna u svetskom fudbalu (naprotiv!), već ključna za donošenje odluka u samom fudbalu. Svestan toga, svetski fudbal – apsolutno svestan sopstvene moći, nije uopšte inferioran u tom procesu, pokazujući i dokazujući da će se sile koje su menjale fudbal 2025. godine samo ubrzati. Čini se sve realnije predviđanje da će veštačka inteligencija, virtuelna stvarnost i impresivna digitalna iskustva omogućiti navijačima budućnosti da se uključe u fudbal i sport generalno na načine koji su nekada bili deo naučne fantastike – virtuelno prisustvovanje utakmicama, prilagođavanje iskustva gledanja i interakcija sa igračima i klubovima u realnom vremenu.

 Sledeći talas trendova dovešće do daljeg brisanja granica između fizičkog i digitalnog sveta, jer klubovi i brendovi ulažu u kreiranje sadržaja, zajednice vođene navijačima i inovativne strategije kako bi se istakli na pretrpanom tržištu. Međutim, ove mogućnosti dolaze sa izazovima:  jer se navijači kreću kroz sve veći niz platformi i usluga; balansiranje tradicije sa inovacijama je delikatan čin za klubove koji žele da poštuju svoju istoriju, bivstvuju u sadašnjosti  a istovremeno prihvataju budućnost; a potraga za načinima da se održi i unapredi  autentičnost ostaje najvažnija, jer navijači zahtevaju transparentnost, integritet i istinsku vezu. Za globalne  brendove i stručnjake iz fudbalske industrije, poruka je jasna: prilagodljivost, kreativnost i spremnost da se prihvate nove tehnologije i ideje biće ne samo  ključevi uspeha u sledećem poglavlju fudbala, već opstanka u činu igre i biznisa, koji traje.

Lice publike se menja - fudbal je nekada bio sport čija su publika bili prvenstveno muškarci iz radničke klase. Danas ima širi doseg, sa navijačima svih uzrasta, društvenih klasa i etničkih grupa. Tradicionalno muško područje, zabranjeno za žene, danas u Britaniji ima više žena nego ikada pre koje gledaju utakmicu, sa 7,7 miliona (trećina svih navijača u Velikoj Britaniji). Više roditelja dovodi svoju decu da prisustvuju fudbalskim utakmicama jer je to postalo bezbednije okruženje, a odlazak na gledanje fudbala postao je uobičajenija aktivnost za celu porodicu.   (Izvor: Lee Davy/ Flickr.com ).Fudbalski klubovi moraju da dosegnu globalnu publiku kako bi nastavili da povećavaju angažovanje navijača, ali istovremeno je važno ne zaboraviti lokalne , ukazuje Ričard  Denton, profesor marketinga na „Institutu Johan Krojf“. Fudbal predstavlja jednu od najdinamičnijih, sociološki najprosvetljivijih oblasti globalizacije. Fudbal, koji je oduvek bio sport od globalnog značaja, prolazi kroz neviđenu fazu transformacije zbog širenja na nova tržišta. Ova globalizacija nije samo pitanje geografije, već uključuje i kulturnu, društvenu i ekonomsku dinamiku koja redefiniše način na koji se fudbal doživljava .

Kako  fudbal objašnjava svet?

Fudbal možda ne donosi svetski mir ili ne pomera globalna tržišta, ali okuplja ljude pod zastavama ove prelepe igre. Fudbal je suština, koja daje smisao igri, a igra – ona fudbalska i na terenu je suština koja je smisao fudbala samog.

I Srećna nam Nova 2026. godina. Fudbalska !!!