Миленковић: Остварио сам дечачке снове

Има ли веће части за дефанзивца него бити проглашен за најбољег играча своје земље? Привилегија је и носити дрес енглеског премијерлигаша, некадашњег двоструког шампиона Европе, вратити га на међународну сцену, али добити Златну лопту ФСС могу само ретки. Не постоји нико у нашој земљи ко се неће сложити да је престижно признање заслужено припало Николи Миленковићу. Популарни Блеки имао је годину за понос, одувек је пленио понашањем, пожртвованошћу, господским манирима, али и игром. За длаку му је измакло признање прошле године, не и ове.

- Златна лопта ФСС представља круну и остварење дечачког сна. То је оно због чега се креће на тренинге. Награда није плод талента већ посвећености, рада, амбиције, одрицања, дисциплине, жртвовања, падања, устајања и свега онога што је чинило мој пут – каже Миленковић на почетку интервјуа за Новогодишњи троброј Спортског журнала.

Како су вас дочекали у клубу после повратка са свечаности.

- Сви саиграчи, тренери и људи из клуба су ми честитали, рекли да се поносе на мене.

Ваши родитељи били су присутни на свечаности, јесу ли трофеј однели кући?

- Да. Признање сам добио у Србији и ту треба и да остане.

Претпостављамо да су вам најближи увек највећа подршка?

- Породица ми је неисцрпни извор снаге и стабилности, стуб подршке и ослонац у сваком тренутку каријере. Присутност најближих и њихова пажња дају ми унутрашњи мир и одлучност, нарочито у важним и захтевним тренуцима. Они су увек ту да са мном прославе успехе и пруже ми утеху кад ствари не иду по плану. Управо та блистава подршка прави највећу разлику између мог професионалног и личног  живота.

Видите ли још неког дефанзивца са Златном лоптом ФСС, можда Страхињу Павловића, вас пут је сличан?

- Истина је да су нападачи често више у фокусу, а голови најупечатљивији део игре. Био бих срећан да  дефанзивац добије награду, знам колико им је теже. Да ли ће то бити Страхиња или неко други, знам какав је наш живот.

Да ли вам је 2025. најуспешнија година у каријери или вам горак укус због изостанка пласмана на Мондијал не да мира?

- Клупски и на личном плану протеклих 12 месеци били су ми најбољи. Са Нотингемом сам се пласирао  у Лигу Европе, иако су нам на почетку сезоне пројектовали као тим који ће се борити за опстанак. Самим тим остварили смо невероватан успех. С друге стране, лоше се осећам што се нисмо пласирали на Светско првенство. Играо сам на два Мондијала и знам шта учешће доноси земљи, колика је част представљати државу на највећем такмичењу. Емоције су непроцењиве, долазе најбољи планетарни играчи, такмичење прати невероватна еуфорија, гледа се у свакој земљи. Зато ми је јако жао што нас неће бити на америчком континенту следеће године.

Србији је пресудио пораз од Албаније у Лесковцу. Сигурно жалите због црвеног картона против Енглеске у Београду (0:5), јер вас је то коштало учешћа у тиму на одлучујућој утакмици?

- Јако ми је жао. Знао сам одмах после искључења шта искључење носи са собом. Било је јако тешко гледати са трибине тако важан меч, носио је огроман набој, емоције, много ми је тешко пало.

Хоћете ли бити мотивисани да гледате СП? Саша Лукић је изјавио да ће он гледати само финале?

- Гледаћу, колико год ми тешко пада што нас неће бити на Мондијалу. Волим фудбал и највеће такмичење, на који долазе најбољи играчи света.

Промена формације у репрезентацији десила се брзо, пред меч у Лондону, кад је стигао и нови селектор Вељко Пауновић. Није вам, ипак, дуго требало да се прилагодите другачијем систему јер више вас игра у таквој поставци у клубовима?

- Да, није нам представљало проблем да се брзо привикнемо. Играчи у модерном фудбалу морају да буду спремни на обе формације. Имали смо само два дана рада уочи гостовања на Вемблију и максимално смо га искористили. Сваки секунд био је испланиран, радили смо видео анализе, тактичке тренинге, имплементирали шта је селектор тражио по питању принципа, идеја, начина игре. Како време буде одмицало бићемо све бољи, стећи ћемо аутоматизме, много лакше препознавати одређене ситуације.

Какав је утисак на вас оставио Вељко Пауновић?

- Јако је посвећен, енергичан, има сјајну харизму, модерно схватање игре и целог амбијента. Освојио је титулу светског шампиона у омладинској конкуренцији и то довољно говори о њему као стручњаку.

Уживали сте поверење свих селектора од 2018, шта мислите о претходном Драгану Стојковићу?

- Имали смо сјајну сарадњу у фудбалском и људском смислу. После дуго година пласирали смо се на Европско првенство, пре тога на светско, везали два велика такмичења, ушли у А дивизију Лиге нација и у њој опстали. Заједно са Стојковићем и његовим сарадницима остваривали смо успехе, њему и његовим сарадницима желим срећу и успех у наставку каријере.

Очекујете ли да нација поново буде уз репрезентацију свим срцем. Чини се да вам је фалила већа подршка у циклусу квалификација за СП?

- Наравно, увек се надамо великој подршци народа. Жарко бих желео да стадиони буду пуни. Представљати нашу земљу је велика част и понос, дајемо све од себе на терену, кад осетимо хук навијача добијемо додатну енергију и мотивацију. Атмосфера може да направи велику разлику и да се сви заједно боримо да направимо искорак. Надам се да ћемо у будућности заједно уживати у утакмицама.

Репрезентативни другови Саша Лукић (Фулам), голманом Ђорђе Петровић и Вељко Милосављевић (Борнмут) ривали су вам у Премијер лиги. Како су протекли дуели против њих?

- Нисам баш најбоље прошао, памтићу их по поразима. Сале, Ђоле и Вељко су сјајни момци и играчи, желим им све најбоље у наставку сезоне.

Које су вам највеће жеље за 2026?

- Ако је могуће да буде боља него 2025. Постављам испред себе увек нове циљеве, желим да напредујем, имам високе амбиције, жељу, односно глад за успехом, посвећеност и даћу све од себе да напредујем – закључио је Никола Миленковић, играч и личност за пример, наговештај да репрезентација Србије може поново да буде у гро плану као учесник великих такмичења.