Драгојевић: Партизан – моја права прва љубав

Да волим црно-беле, поносно кажем свима, волим то славно име и дивим се само њима - стихови песме којом навијачи Партизана, са уздигнутим шаловима, поздрављају излазак на терен љубимаца на свакој утакмици.

Али, могли би и најбоље да опишу досадашњу каријеру Вање Драгојевића. Љубав према клубу из Хумске никада није крио, поносно је истиче и она га тера да на сваком мечу пружи, како то фудбалери често знају да кажу – „110 одсто” могућности. Са само 19 лета на леђима добио је велику част, али и још већу одговорност - на већини утакмица носи капитенску траку, која је у прошлости красила руке легенди попут Саше Илића, Момчила Вукотића, Стјепана Бобека...

Такође, Драгојевић је заједно са саиграчима успео да оживи термин „Партизанове бебе” и стави Хумску на фудбалску мапу, с обзиром на то да је неко време на њој није било. Партизан је дошао до јесењих почасти и пролећни део шампионата дочекује на пол-позицији, у шта су пред старт сезоне само најоптимистичнији веровали:

- Веома буран период је иза нас, све се, некако, брзо догодило, доста млада екипа која није имала прилику да ово искуси у каријери, па тако и ја. Пресрећан сам и да је неко рекао да ће све ово да нам се деси пре почетка сезоне, заиста му не бих веровао, не зато што не верујемо у себе, него што смо још млади и све је било чудно. Сви смо препоносни и пресрећни, држали смо се заједно и у тешким моментима, као и у лепим и то је један од главних разлога што смо ту где смо – каже Драгојевић.

Све чешће у Хумској може да се чује реч – титула, верујете ли да можете да останете на првом месту до краја и после скоро деценије вратите трофеј на црно-белу страну Топчидера?

- Има још много утакмица до краја, не размишљамо још тако далеко. Очекују нас припреме, па тек онда други део сезоне. Наравно, волео бих да останемо први до краја шампионске трке и ако наставимо истим путем верујем да ћемо да дођемо до циља. Али, морамо да идемо корак по корак, из утакмице у утакмицу, сваки други приступ је погрешан.

Многи су вас отписали пре почетка сезоне, да ли је то код вас пробудило инат?

- Додатна снага нам је било то што скоро нико није веровао у нас, осим навијача и клуба, што је нама било довољно да имамо још већу веру у себе. Сад смо показали делима, не само речима, да би сви требало да верују у нас и да је ово озбиљна екипа с великим потенцијалом.

Као веома млад играч добили сте прилику да на већини утакмица будете капитен Партизана, шта за вас представља трака око десне руке?

- Капитенска трака круна је мог рада у претходном периоду. Нисам веровао да ће тако брзо да стоји на мојој руци, наравно, то ми је била жеља одмалена, као и сваком играчу пониклом у Омладинској школи Партизана. Трака тако великог клуба за мене представља велику одговорност и тера ме да дајем пример младима који долазе у први тим, али и осталим фудбалерима - залагањем и односом према грбу. Волим ту одговорност, прија ми и сматрам да ми за сада добро иде, али и сваког дана радим на себи како бих био још бољи.

Како изгледа рад са шефом струке Ненадом Стојаковићем?

- Већина играча имала је прилику да сарађује са шефом Стојаковићем у омладинцима, тако да смо упознати с његовим принципима и лакше нам је да се прилагодимо. Реч је о мирном, скромном и поштеном човеку, жели свима да помогне. Такође, сматрам да је веома добар тренер, за кратак период допринео је нашој доброј игри и све најбоље речи имам за Стојаковића.

Да ли су слога и добра енергија у свлачионици то што вас гура напред?

- Ми, играчи, такође смо недавно коментарисали колико нам добра атмосфера у екипи помаже и како нас гура напред током свих ових утакмица. Кад причам с пријатељима, волим да кажем да један плус један нису два, него три, кад сте заједно... То нас је гурало напред, јер је један плус један било три, четири и више, а не два и због тога смо овде где јесмо.

Посебну конекцију створили сте са Огњеном Угрешићем и Јованом Милошевићем?

- Угрешић и ја смо у Партизану одмалена, док смо Јоцу знали и ван клуба из Хумске од раније, али кад је дошао баш смо се лепо уклопили. Имамо слична интересовања и размишљања, сваког дана смо заједно, знамо ко како размишља, понаша и шта осећа. Сматрам да је веома важно да имамо такву конекцију, не само нас тројица, већ цела екипа.

Имали сте неколико занимљивих заједничких прослава голова, како сте дошли на ту идеју?

- По цео дан смо заједно, дружимо се и са Алексом, нашим фотографом, који има много идеја и заједно се договоримо пред утакмицу како да прославимо погодак. То ће да нам остане за успомену и моћи ћемо да се присетимо тога у будућности.

Текућу сезону, такође, обележиле су ваше утакмице у квалификацијама за европска такмичења кад се публика вратила у Хумску, како је било играти пред толико људи?

- До скоро сам и ја био навијач, ишао сам, заиста, на све утакмице... Сећам се како је то било кад сам био млађи, пуне трибине на европским, али и домаћим мечевима. Међутим, последњих неколико сезона то није био случај, видео сам да људи нису више били заљубљени у фудбал, више су се окретали кошарци. Али, кад смо видели пуне трибине у квалификацијама за европска такмичења, то нас је погурало још јаче напред, дало нам велики ветар у леђа, јер смо осетили да има наде да поново буде пун ЈНА. Много нам је драго што се вратила публика, што се поново заљубила у фудбал и знамо да сви верују у нас без обзира на све и тако гурају друге навијаче који су мало изгубили страст за фудбалом да похрле на стадион.

Све чешће се помињу интересовања европских клубова за црно-беле бисере, где видите себе у будућности?

- Партизан је мени приоритет, имам нека обећања себи још одмалена, која бих задржао за себе, тако да бих желео то прво да остварим, па онда да размишљам о томе, али тренутно су све мисли усмерене само на Партизан.

Како је настала ваша љубав према црно-белим бојама?

- Одмалена се појавила љубав према Партизану, нико ме није наговарао, сви у породици су ми партизановци. Отац ме је водио на утакмице кад сам био мали, касније сам кренуо да идем с другарима из Земуна. Био сам баш загрижен, ишао сам на све мечеве, чак и на нека гостовања, обожавао сам Партизан, волео сам га више од свега, као и сада. Свима говорим да је моја права прва љубав Партизан и стварно тако мислим... Не желим да патетишем, али то је зарезано у крв и не могу то да заборавим никад.

Кад сте се први пут појавили на „зеленом тепиху” и схватили да ће фудбал да буде ваш позив?

- Играо сам фудбал сваког дана с другарима, био сам талентован, али не нешто претерано, увек ме је красила борба, жар, био сам агресиван и никад нисам волео да губим, што ме је издвајало од других. Кад год смо играли, дао сам све од себе да победим и радио све у својој моћи како бих дошао до тога, а тако играм и дан-данас - закључио је Драгојевић.