Dragojević: Partizan – moja prava prva ljubav

Da volim crno-bele, ponosno kažem svima, volim to slavno ime i divim se samo njima - stihovi pesme kojom navijači Partizana, sa uzdignutim šalovima, pozdravljaju izlazak na teren ljubimaca na svakoj utakmici.

Ali, mogli bi i najbolje da opišu dosadašnju karijeru Vanje Dragojevića. Ljubav prema klubu iz Humske nikada nije krio, ponosno je ističe i ona ga tera da na svakom meču pruži, kako to fudbaleri često znaju da kažu – „110 odsto” mogućnosti. Sa samo 19 leta na leđima dobio je veliku čast, ali i još veću odgovornost - na većini utakmica nosi kapitensku traku, koja je u prošlosti krasila ruke legendi poput Saše Ilića, Momčila Vukotića, Stjepana Bobeka...

Takođe, Dragojević je zajedno sa saigračima uspeo da oživi termin „Partizanove bebe” i stavi Humsku na fudbalsku mapu, s obzirom na to da je neko vreme na njoj nije bilo. Partizan je došao do jesenjih počasti i prolećni deo šampionata dočekuje na pol-poziciji, u šta su pred start sezone samo najoptimističniji verovali:

- Veoma buran period je iza nas, sve se, nekako, brzo dogodilo, dosta mlada ekipa koja nije imala priliku da ovo iskusi u karijeri, pa tako i ja. Presrećan sam i da je neko rekao da će sve ovo da nam se desi pre početka sezone, zaista mu ne bih verovao, ne zato što ne verujemo u sebe, nego što smo još mladi i sve je bilo čudno. Svi smo preponosni i presrećni, držali smo se zajedno i u teškim momentima, kao i u lepim i to je jedan od glavnih razloga što smo tu gde smo – kaže Dragojević.

Sve češće u Humskoj može da se čuje reč – titula, verujete li da možete da ostanete na prvom mestu do kraja i posle skoro decenije vratite trofej na crno-belu stranu Topčidera?

- Ima još mnogo utakmica do kraja, ne razmišljamo još tako daleko. Očekuju nas pripreme, pa tek onda drugi deo sezone. Naravno, voleo bih da ostanemo prvi do kraja šampionske trke i ako nastavimo istim putem verujem da ćemo da dođemo do cilja. Ali, moramo da idemo korak po korak, iz utakmice u utakmicu, svaki drugi pristup je pogrešan.

Mnogi su vas otpisali pre početka sezone, da li je to kod vas probudilo inat?

- Dodatna snaga nam je bilo to što skoro niko nije verovao u nas, osim navijača i kluba, što je nama bilo dovoljno da imamo još veću veru u sebe. Sad smo pokazali delima, ne samo rečima, da bi svi trebalo da veruju u nas i da je ovo ozbiljna ekipa s velikim potencijalom.

Kao veoma mlad igrač dobili ste priliku da na većini utakmica budete kapiten Partizana, šta za vas predstavlja traka oko desne ruke?

- Kapitenska traka kruna je mog rada u prethodnom periodu. Nisam verovao da će tako brzo da stoji na mojoj ruci, naravno, to mi je bila želja odmalena, kao i svakom igraču poniklom u Omladinskoj školi Partizana. Traka tako velikog kluba za mene predstavlja veliku odgovornost i tera me da dajem primer mladima koji dolaze u prvi tim, ali i ostalim fudbalerima - zalaganjem i odnosom prema grbu. Volim tu odgovornost, prija mi i smatram da mi za sada dobro ide, ali i svakog dana radim na sebi kako bih bio još bolji.

Kako izgleda rad sa šefom struke Nenadom Stojakovićem?

- Većina igrača imala je priliku da sarađuje sa šefom Stojakovićem u omladincima, tako da smo upoznati s njegovim principima i lakše nam je da se prilagodimo. Reč je o mirnom, skromnom i poštenom čoveku, želi svima da pomogne. Takođe, smatram da je veoma dobar trener, za kratak period doprineo je našoj dobroj igri i sve najbolje reči imam za Stojakovića.

Da li su sloga i dobra energija u svlačionici to što vas gura napred?

- Mi, igrači, takođe smo nedavno komentarisali koliko nam dobra atmosfera u ekipi pomaže i kako nas gura napred tokom svih ovih utakmica. Kad pričam s prijateljima, volim da kažem da jedan plus jedan nisu dva, nego tri, kad ste zajedno... To nas je guralo napred, jer je jedan plus jedan bilo tri, četiri i više, a ne dva i zbog toga smo ovde gde jesmo.

Posebnu konekciju stvorili ste sa Ognjenom Ugrešićem i Jovanom Miloševićem?

- Ugrešić i ja smo u Partizanu odmalena, dok smo Jocu znali i van kluba iz Humske od ranije, ali kad je došao baš smo se lepo uklopili. Imamo slična interesovanja i razmišljanja, svakog dana smo zajedno, znamo ko kako razmišlja, ponaša i šta oseća. Smatram da je veoma važno da imamo takvu konekciju, ne samo nas trojica, već cela ekipa.

Imali ste nekoliko zanimljivih zajedničkih proslava golova, kako ste došli na tu ideju?

- Po ceo dan smo zajedno, družimo se i sa Aleksom, našim fotografom, koji ima mnogo ideja i zajedno se dogovorimo pred utakmicu kako da proslavimo pogodak. To će da nam ostane za uspomenu i moći ćemo da se prisetimo toga u budućnosti.

Tekuću sezonu, takođe, obeležile su vaše utakmice u kvalifikacijama za evropska takmičenja kad se publika vratila u Humsku, kako je bilo igrati pred toliko ljudi?

- Do skoro sam i ja bio navijač, išao sam, zaista, na sve utakmice... Sećam se kako je to bilo kad sam bio mlađi, pune tribine na evropskim, ali i domaćim mečevima. Međutim, poslednjih nekoliko sezona to nije bio slučaj, video sam da ljudi nisu više bili zaljubljeni u fudbal, više su se okretali košarci. Ali, kad smo videli pune tribine u kvalifikacijama za evropska takmičenja, to nas je poguralo još jače napred, dalo nam veliki vetar u leđa, jer smo osetili da ima nade da ponovo bude pun JNA. Mnogo nam je drago što se vratila publika, što se ponovo zaljubila u fudbal i znamo da svi veruju u nas bez obzira na sve i tako guraju druge navijače koji su malo izgubili strast za fudbalom da pohrle na stadion.

Sve češće se pominju interesovanja evropskih klubova za crno-bele bisere, gde vidite sebe u budućnosti?

- Partizan je meni prioritet, imam neka obećanja sebi još odmalena, koja bih zadržao za sebe, tako da bih želeo to prvo da ostvarim, pa onda da razmišljam o tome, ali trenutno su sve misli usmerene samo na Partizan.

Kako je nastala vaša ljubav prema crno-belim bojama?

- Odmalena se pojavila ljubav prema Partizanu, niko me nije nagovarao, svi u porodici su mi partizanovci. Otac me je vodio na utakmice kad sam bio mali, kasnije sam krenuo da idem s drugarima iz Zemuna. Bio sam baš zagrižen, išao sam na sve mečeve, čak i na neka gostovanja, obožavao sam Partizan, voleo sam ga više od svega, kao i sada. Svima govorim da je moja prava prva ljubav Partizan i stvarno tako mislim... Ne želim da patetišem, ali to je zarezano u krv i ne mogu to da zaboravim nikad.

Kad ste se prvi put pojavili na „zelenom tepihu” i shvatili da će fudbal da bude vaš poziv?

- Igrao sam fudbal svakog dana s drugarima, bio sam talentovan, ali ne nešto preterano, uvek me je krasila borba, žar, bio sam agresivan i nikad nisam voleo da gubim, što me je izdvajalo od drugih. Kad god smo igrali, dao sam sve od sebe da pobedim i radio sve u svojoj moći kako bih došao do toga, a tako igram i dan-danas - zaključio je Dragojević.