Са само 20 година, Ангелина Топић је показала да велике приче не настају преко ноћи. Бронза са Светског првенства у Токију није дошла као случајност, већ као награда и потврда истрајности, зрелости и снаге да се издржи све што врхунски спорт носи – на стази и ван ње. Док је у неизвесности и хуку стадиона чекала исход скока, у трену су се сабрале године напорног рада, одрицања, повреда, преиспитивања, али и дубоке вере у сопствене могућности.
Одрастајући уз презиме дубоко урезано у историји српског скока увис, уз оца Драгутина, научила је да се резултати не наслеђују, већ граде, као и да успех није датост него процес. Угледајући се на прослављеног репрезентативца и данас свог тренера, градила је пут, без притиска, али с јасним циљем. Треће место на победничком постољу више је од спортског резултата, спој je традиције и нове генерације, доказ да породично наслеђе може да буде ветар у леђа, не терет на раменима. Парче метала као круна упорности младе спортисткиње и наставак велике атлетске приче.
Како бисте описали тренутак кад сте схватили да освајате бронзану медаљу на Светском првенству у Токију?
- Будући да сам имала много времена за размишљање седећи на стадиону, чекајући да се такмичење заврши и не знајући да ли се кући враћам празних руку или с медаљом око врата, кроз главу су ми пролазили сви тешки тренуци, напорни дани и превазиђене борбе на терену и ван њега протеклих годину дана. Седела сам у ишчекивању да ли ће светска рекордерка да прескочи висину од 2,02 метара коју, јелте, генерално прескаче као од шале. У тренутку кад сам видела да је летвица пала, кроз главу су ми прошле речи „Успела сам!” – истакла је Ангелина Топић у интервјуу за Спортски журнал.
Колико вам је значило то што сте делили треће место с великом ривалком као што је Јарослава Махучик?
- Огромна је привилегија делити постоље с најбољом на свету, управо у овој дисциплини. Невероватан је осећај стајати раме уз раме с планетарном рекордерком.
Плакали сте после освајања медаље, шта сте осећали?
- Била је то лавина емоција, тешко је описати речима, то једноставно мора да се доживи. Само мали број људи око мене и ја знамо тежину ове медаље, колико је труда, рада и одрицања уложено на првенству планете које сам замало, својевољно, пропустила.
Какав утицај има бронза на вас као спортисткињу − потврда да сте на правом путу, или апетит за још већим резултатима?
- Светска медаља ми је била један од највећих спортских циљева до које сам успела да се изборим са 20 година. Сваки успех ми повећава апетит за још, за овај, без размишљања, могу да кажем да ми је најдражи.
Кад се осврнете на свој пут, од самих почетака па до светске бронзе, шта бисте рекли себи?
- Волела бих да кажем себи да све има свој разлог, као и да ће све да дође на своје место кад буде време.
Гледајући уназад, која вам је најлепша и најтежа прича са залетишта у 2025?
- Имам много лепих успомена, почевши од сребрне медаље на Европском првенству у дворани, четвртог места на Светском првенству у дворани. Постала сам европска шампионка за млађе сениоре и у посебан одељак морам да ставим медаљу из Токија као најлепшу, уједно и најтеже освојену.
Драгутин Топић је легенда српског скока увис и ваш тренер, да ли се некада догодило да се не слажете око одлука?
- Наравно, људи смо, нормално је да нећемо да будемо сагласни понекад око неких ствари. Све несугласице решавамо разговором, не улазимо у беспотребне препирке и свађе, све веће одлуке доносимо заједно.
Колико вам значи осећај сигурности који имате кад знате да вам је тренер уједно и највећа подршка ван терена?
- Управо та сигурност је и кључан разлог сваког мог досадашњег спортског успеха. Никада нисам имала осећај да нешто морам или да сам некоме било шта дужна. Знам да бих имала подршку на који год пут да ме је живот упутио, као и искрен савет, помоћ или утеху – закључила је Ангелина Топић, најбоља спортисткиња Србије за 2025. у избору Олимпијског комитета.
САН СВАКОГ СПОРТИСТЕ
Какав је осећај бранити боје своје државе и донети јој тако вредну медаљу?
- Остварила сам још један сан попевши се на постоље у Токију, сигурна сам да је то нешто о чему машта сваки озбиљан спортиста. Невероватно је осетити оволику подршку наших дивних људи и радовати се заједно са свима који су пратили првенство. Даћу, заиста, све од себе да имамо чему да се радујемо и у будућности.
НОВАК ЂОКОВИЋ КАО УЗОР
Планетарно такмичење у Јапану било је отежано кишом и многобројним прекидима, како сте успели да останете ментално јаки?
- Млада сам, али имам много искуства с такмичењима у свакојаким условима, по киши, хладноћи, несносним врућинама, такмичила сам се и на једној нози... Никад се није дешавало да се толико одуговлачи скакање, али сам од првог тренутка дошла на залетиште спремна на све јер, ипак, како је мени, тако је и другима. Наравно и да се угледам на Новака Ђоковића, више ми је него драго што у нашој „малој” земљи и те како имамо коме да се дивимо.
БРОЈКЕ
1,97 МЕТАРА било је потребно Ангелини Топић за освајање светске бронзе
9 ОДЛИЧЈА на планетарним и европским првенствима за јуниоре, млађе сениоре и сениоре ‒ четири злата, два сребра и три бронзе (биланс атлетске диве)
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
