Sa samo 20 godina, Angelina Topić je pokazala da velike priče ne nastaju preko noći. Bronza sa Svetskog prvenstva u Tokiju nije došla kao slučajnost, već kao nagrada i potvrda istrajnosti, zrelosti i snage da se izdrži sve što vrhunski sport nosi – na stazi i van nje. Dok je u neizvesnosti i huku stadiona čekala ishod skoka, u trenu su se sabrale godine napornog rada, odricanja, povreda, preispitivanja, ali i duboke vere u sopstvene mogućnosti.
Odrastajući uz prezime duboko urezano u istoriji srpskog skoka uvis, uz oca Dragutina, naučila je da se rezultati ne nasleđuju, već grade, kao i da uspeh nije datost nego proces. Ugledajući se na proslavljenog reprezentativca i danas svog trenera, gradila je put, bez pritiska, ali s jasnim ciljem. Treće mesto na pobedničkom postolju više je od sportskog rezultata, spoj je tradicije i nove generacije, dokaz da porodično nasleđe može da bude vetar u leđa, ne teret na ramenima. Parče metala kao kruna upornosti mlade sportistkinje i nastavak velike atletske priče.
Kako biste opisali trenutak kad ste shvatili da osvajate bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Tokiju?
- Budući da sam imala mnogo vremena za razmišljanje sedeći na stadionu, čekajući da se takmičenje završi i ne znajući da li se kući vraćam praznih ruku ili s medaljom oko vrata, kroz glavu su mi prolazili svi teški trenuci, naporni dani i prevaziđene borbe na terenu i van njega proteklih godinu dana. Sedela sam u iščekivanju da li će svetska rekorderka da preskoči visinu od 2,02 metara koju, jelte, generalno preskače kao od šale. U trenutku kad sam videla da je letvica pala, kroz glavu su mi prošle reči „Uspela sam!” – istakla je Angelina Topić u intervjuu za Sportski žurnal.
Koliko vam je značilo to što ste delili treće mesto s velikom rivalkom kao što je Jaroslava Mahučik?
- Ogromna je privilegija deliti postolje s najboljom na svetu, upravo u ovoj disciplini. Neverovatan je osećaj stajati rame uz rame s planetarnom rekorderkom.
Plakali ste posle osvajanja medalje, šta ste osećali?
- Bila je to lavina emocija, teško je opisati rečima, to jednostavno mora da se doživi. Samo mali broj ljudi oko mene i ja znamo težinu ove medalje, koliko je truda, rada i odricanja uloženo na prvenstvu planete koje sam zamalo, svojevoljno, propustila.
Kakav uticaj ima bronza na vas kao sportistkinju − potvrda da ste na pravom putu, ili apetit za još većim rezultatima?
- Svetska medalja mi je bila jedan od najvećih sportskih ciljeva do koje sam uspela da se izborim sa 20 godina. Svaki uspeh mi povećava apetit za još, za ovaj, bez razmišljanja, mogu da kažem da mi je najdraži.
Kad se osvrnete na svoj put, od samih početaka pa do svetske bronze, šta biste rekli sebi?
- Volela bih da kažem sebi da sve ima svoj razlog, kao i da će sve da dođe na svoje mesto kad bude vreme.
Gledajući unazad, koja vam je najlepša i najteža priča sa zaletišta u 2025?
- Imam mnogo lepih uspomena, počevši od srebrne medalje na Evropskom prvenstvu u dvorani, četvrtog mesta na Svetskom prvenstvu u dvorani. Postala sam evropska šampionka za mlađe seniore i u poseban odeljak moram da stavim medalju iz Tokija kao najlepšu, ujedno i najteže osvojenu.
Dragutin Topić je legenda srpskog skoka uvis i vaš trener, da li se nekada dogodilo da se ne slažete oko odluka?
- Naravno, ljudi smo, normalno je da nećemo da budemo saglasni ponekad oko nekih stvari. Sve nesuglasice rešavamo razgovorom, ne ulazimo u bespotrebne prepirke i svađe, sve veće odluke donosimo zajedno.
Koliko vam znači osećaj sigurnosti koji imate kad znate da vam je trener ujedno i najveća podrška van terena?
- Upravo ta sigurnost je i ključan razlog svakog mog dosadašnjeg sportskog uspeha. Nikada nisam imala osećaj da nešto moram ili da sam nekome bilo šta dužna. Znam da bih imala podršku na koji god put da me je život uputio, kao i iskren savet, pomoć ili utehu – zaključila je Angelina Topić, najbolja sportistkinja Srbije za 2025. u izboru Olimpijskog komiteta.
SAN SVAKOG SPORTISTE
Kakav je osećaj braniti boje svoje države i doneti joj tako vrednu medalju?
- Ostvarila sam još jedan san popevši se na postolje u Tokiju, sigurna sam da je to nešto o čemu mašta svaki ozbiljan sportista. Neverovatno je osetiti ovoliku podršku naših divnih ljudi i radovati se zajedno sa svima koji su pratili prvenstvo. Daću, zaista, sve od sebe da imamo čemu da se radujemo i u budućnosti.
NOVAK ĐOKOVIĆ KAO UZOR
Planetarno takmičenje u Japanu bilo je otežano kišom i mnogobrojnim prekidima, kako ste uspeli da ostanete mentalno jaki?
- Mlada sam, ali imam mnogo iskustva s takmičenjima u svakojakim uslovima, po kiši, hladnoći, nesnosnim vrućinama, takmičila sam se i na jednoj nozi... Nikad se nije dešavalo da se toliko odugovlači skakanje, ali sam od prvog trenutka došla na zaletište spremna na sve jer, ipak, kako je meni, tako je i drugima. Naravno i da se ugledam na Novaka Đokovića, više mi je nego drago što u našoj „maloj” zemlji i te kako imamo kome da se divimo.
BROJKE
1,97 METARA bilo je potrebno Angelini Topić za osvajanje svetske bronze
9 ODLIČJA na planetarnim i evropskim prvenstvima za juniore, mlađe seniore i seniore ‒ četiri zlata, dva srebra i tri bronze (bilans atletske dive)
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
