Постоје тренуци у сезони кад резултат мора да сачека, а статистика да се повуче пред – осмехом. Новогодишња ревијална страна Спортског журнала посвећена је лепоти која долази из наших дворана, али овог пута без дреса, патика и зноја са паркета.
Дванаест клубова, дванаест одбојкашица – свака изабрана од стране својих саиграчица. И баш зато овај избор носи посебну тежину: јер ко боље види харизму, дух и женственост од оних које сваки дан деле свлачионицу, победе и поразе.
На фотографијама које су главне протагонисткиње саме одабрале, паркет се симболично претвара у писту. Не ону бучну и бљештаву, већ елегантну – негде између Милана и Париза, где стил није наметнут, већ природан. На овим сликама оне нису коректори, примачи, средњи блокери, либера… Оне су – жене, девојке.
У цивилу, у свом елементу, са оном тихом сигурношћу коју имају шампионке. Лепота овде нема јединствену дефиницију - некад је у погледу, некад у ставу, некад у осмеху који памти и последњи поен и прву грешку.
Заједничко им је једно – иза сваке од њих стоји рад, дисциплина и снага која се види и када се мрежа склони. Ово није модни едиторијал, али има модну лакоћу. Није писта, али има ход самопоуздања.
Наша мала, заједничка празнична пауза. Подсетник да Суперлига има и нежну страну. И да девојке које се боре за сваки поен – блистају и када игра престане.
И за крај, ово је само мали део, одшкринута врата баш поменуте лепоте једне Адријане, Ана, Бојане, Александре, Нађе, Ање, Јоване, Божице, Дуње, Нине… А нема сумње, да у сваком од клубова у елитном рангу такмичења, може барем још њих четири, пет, негде готово и цела екипа да стане на црвени тепих.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
