Postoje trenuci u sezoni kad rezultat mora da sačeka, a statistika da se povuče pred – osmehom. Novogodišnja revijalna strana Sportskog žurnala posvećena je lepoti koja dolazi iz naših dvorana, ali ovog puta bez dresa, patika i znoja sa parketa.
Dvanaest klubova, dvanaest odbojkašica – svaka izabrana od strane svojih saigračica. I baš zato ovaj izbor nosi posebnu težinu: jer ko bolje vidi harizmu, duh i ženstvenost od onih koje svaki dan dele svlačionicu, pobede i poraze.
Na fotografijama koje su glavne protagonistkinje same odabrale, parket se simbolično pretvara u pistu. Ne onu bučnu i blještavu, već elegantnu – negde između Milana i Pariza, gde stil nije nametnut, već prirodan. Na ovim slikama one nisu korektori, primači, srednji blokeri, libera… One su – žene, devojke.
U civilu, u svom elementu, sa onom tihom sigurnošću koju imaju šampionke. Lepota ovde nema jedinstvenu definiciju - nekad je u pogledu, nekad u stavu, nekad u osmehu koji pamti i poslednji poen i prvu grešku.
Zajedničko im je jedno – iza svake od njih stoji rad, disciplina i snaga koja se vidi i kada se mreža skloni. Ovo nije modni editorijal, ali ima modnu lakoću. Nije pista, ali ima hod samopouzdanja.
Naša mala, zajednička praznična pauza. Podsetnik da Superliga ima i nežnu stranu. I da devojke koje se bore za svaki poen – blistaju i kada igra prestane.
I za kraj, ovo je samo mali deo, odškrinuta vrata baš pomenute lepote jedne Adrijane, Ana, Bojane, Aleksandre, Nađe, Anje, Jovane, Božice, Dunje, Nine… A nema sumnje, da u svakom od klubova u elitnom rangu takmičenja, može barem još njih četiri, pet, negde gotovo i cela ekipa da stane na crveni tepih.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
