ПЕНАЛ: Још једна брука и разлаз!

Партизан је јесењи првак. Успех на половини сезоне, с обзиром на то где су у исто време били и по колико бодова заостајали за Црвеном звездом на табели, за црно-беле је велик иако већ после првих 90 минута пролећа може да буде претворен у давну и небитну прошлост.

Ненад Стојаковић у улози првог тренера део је амбициозног пројекта Партизана, човек који је учествовао у освајању првог места, али и одговоран што тренутна предност над вечитим ривалом не износи очекиваних и реалних четири него само бод. Као разбијена дружина личио му је тим на утакмици против ИМТ-а у последњем колу јесени...

Тек нешто бољи био је у одмеравању снага на пријатељској са Ђером и апсолутно скандалозан у судару са претпоследњим тимом словеначког првенства – Муром. Пораз 0:3 објаснио је јавно изреченим алибијем: „играчи нису добили инструкције, желели смо да видимо како ће да се снађу и организују“...

Две пријатељске, припремне утакмице су потрошене. Видели смо како се фудбалери Партизана сналазе на терену са Стојаковићевим задацима и без њих и утисак је разочаравајућ, готово идентичан. Толико депримирујућ колико и својевремено очаравајућ сјајном игром на пример у Крагујевцу против Радничког 2:4...

Партизан сутра игра са Раковом трећу пријатељску утакмицу на припремама у Турској.  Још један пораз могао би психолошки апсолутно да убије голобраде црно-беле дечаке и унесе немир у клуб који се стабилизовао и амбициозно ишчекује пролеће упркос чињеници да је на једном фронту – у Купу Србије, цех већ платио због ноншалантности. Та ноншалантност лако се претвара у анархију. Партизан је у протеклим сезонама управо после зимских припрема плаћао цехове што због параноја, што – ноншалантности тадашњих тренера, чије „стратегије“ су на крају резултирале анархијом на терену...

Да ли је свега овога свестан Ненад Стојаковић, остаје да се види... Обрука ли се Партизан још једном – разлаз је неминован... И без очекиване излизане поруке „Срђане, врати се, све ти је опроштено“! Не, Партизану је потребан тренер – стручњак какве су некад у Хумској имали Предраг Мијатовић и Данко Лазовић... Истина је да таквих као што је некад био Љубиша Тумбаковић, данас у Србији нема...