Почетна / Фудбал / Војводина

РОЂЕНДАНСКИ ВРЕМЕПЛОВ – Карталија: Шеле пресудан за титулу

Горан Карталија јуче напунио 60 година, рођен кад је Војводина освојила прву, играчки допринео другој круни
ФОТО: Фејсбук

Горан Карталија био је део генерације која је Војводини 1989. донела други наслов шампиона Југославије. Навијачи Старе даме и данас га памте, имао је и леп учинак у иностранству, као пример да и дефанзивци могу да пронађу пут до циља.

Рођен је седамнаестог дана 1966. Јуче смо имали прилику да му честитамо 60. рођендан!

- Хвала вам пуно. Време лети. Иза мене је лепих шест деценија. Још се осећам млад, прави спортиста. Народ воли да каже да свако време носи своје бреме. Ово је јубилеј лепих и бројних успомена - каже Горан Карталија.

Рођен је у Кљајићеву. Много рођака и данас живи тамо, често их обилази.

- Радо се враћам у родно место. Ту су ми родитељи, још су живи. Имам доста браће од стричева и тетака. За пет или шест сати дођем из Аустрије у Кљајићево. Сваког месеца бар једном. Лепо се осећам с рођацима у завичају.

Каријеру је започео у Врбасу, где је провео три године пре него што је прешао у Војводину.

- Каријеру сам започео у Кордуну из Кљајићева, онда отишао у Раднички из Сомбора. Тамо ме је тренирао вредни Велимир Шаргић. Потом сам прешао у Врбас, тад у Другој лиги Југославије. Тренер је био Дујо Драшковић. Клуб је увек имао име и квалитет, био у средини табеле. После три године интересовали су се Војводина и Спартак из Суботице. Одлучио сам се за Нови Сад и нисам погрешио. Знало се – пре 28. године није се могло у иностранство. Клубови по пет или шест година нису мењали састав, па је лига била међу пет најквалитетнијих у Европи. Била је милина играти на стадионима широм Југославије.

Сезона 1988/89. била је као из снова. Новосађани су побеђивали највеће и први прошли кроз циљ. Карталијина генерација ушла је у галерију незаборавних. Са ове временске дистанце, успех који је изузетно тешко остварити.

- Рођен сам у години кад је Војводина узела прву титулу, а учествовао сам у освајању друге. То је био скуп голобрадих младића: Пунишић, Михајловић, Јокановић, Воркапић, Вујачић, Мијић, Мијуцић, ја… Предводили су нас искусни Милош Шестић, Светозар Шапурић и голман Чедо Марас. Мало ко је веровао да ћемо да се боримо за сам врх табеле. Међутим, тим предвођен тренерима Љупком Петровићем, Јосипом Пирмајером и Јованом Коврлијом почео је да бележи врхунске резултате. Ту су били Звезда, Партизан, Хајдук и Динамо, али се умешала Војводина и свима помрсила рачуне. Предводио нас је изванредни Милош Шестић. Поздрављам га – знам да је имао трансплантацију срца и желим му дуг и срећан живот. Шеле је 70 одсто сам освојио титулу 1989. Многи од нас тад нису били свесни какав смо успех остварили. Играли смо против Пиксија Стојковића, Дејана Савићевића, Роберта Просинечког, Звонимира Бобана, Алена Бокшића, Роберта Јарнија, Семира Туцеа… Све су то биле величине. Ипак, ми смо први прошли кроз циљ, тек касније постали свесни какав смо подвиг начинили.

Из те генерације више нема Светозара Шапурића, Синише Михајловића и Зорана Мијуцића. Карталија истиче да му је сваки сусрет с неким од играча златне генерације нови празник у животу.

- Кад је обележавано 20 година од титуле, мало пре тога остали смо без Зорана Мијуцића. Био је диван човек и добар фудбалер. Касније су отишли Синиша Михајловић и Светозар Шапурић. Чујем се с Драганом Пунишићем, Будом Вујачићем, тренером Војводине Мирославом Тањгом, Дејаном Јоксимовићем… Није то често, али се дописујемо. Надам се да ће неко да се досети да нас све окупи и да се присетимо лепих тренутака и златних дана Војводине.

Спортиста бујне косе. Поуздани дефанзивац. Професионалац од главе до пете. Све је то био Горан Карталија. Такви асови некад су били на великој цени и служили као пример. Године пролазе, време чини своје, али неки људи се не заборављају. Понекад их и чујемо. И без тога - својим делима винули су се до фудбалског памћења.

ОДБИЈАО САМ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ  АУСТРИЈЕ, АЛИ...

Карталија је из Воше прешао у Аустрију, играо за више клубова. Опробао се и у Ници, у Француској.

- Понуда је било са свих страна, ништа конкретно. Стигао је позив из Аустрије, из Виенер спорт клуба и тамо сам отишао. Играо сам изузетно добро у време кад је аустријски фудбал био на високом нивоу. Доминирали су Рапид, Аустрија Беч и Салцбург. Појавио се Ивица Осим и од Штурма направио „бум”. Потом сам прешао у ЛАСК, где ми је било изузетно лепо, био сам и капитен. Одбијао сам да будем репрезентативац Аустрије, али сам пред крај каријере одиграо четири утакмице. Играо сам и у Ници, на препоруку Силвестера Такача, који је играо у Војводини кад је освојена прва титула. У Француској ми је време брзо пролазило, захваљујући и некадашњем саиграчу Зорану Миленковићу. Потом сам се вратио у Аустрију и играо за Адмиру из Беча. Каријеру сам завршио у 32, из здравствених разлога.

КОСАНОВИЋ ИМАО ЖИЦУ ЗА УСПЕХ

Недавно смо остали без Милорада Косановића – шармера, боема, тренера и господина фудбала. Велики губитак за Војводину, Нови Сад и фудбал целог региона.

- Био је шмекер, шармер, имао је жицу за успех. Окупио је екипу која је Воши донела титулу и био алфа и омега клуба. Нисам знао да има здравствених проблема, али сам знао да се повукао из фудбала. Вест ме је затекла. Велики губитак за регионални фудбал. Остаће ми у најлепшим успоменама – тужан је Карталија.

СРЦЕ ЗОВЕ У КЉАЈИЋЕВО

Горан данас ради у Аустрији, посветио се тренерском послу:

- Припадник сам генерације која је 26 година живела у некадашњој Југославији. У Аустрији сам већ 36 година. Овде ми је породица – два сина с породицама. Све ми је у Аустрији. Не знам да ли ћу и кад да се вратим у Кљајићево. Тренутно сам у Астену, лепо ми је и имам још неколико година до пензије. Ипак, срце каже да бих једног дана требало да се вратим тамо где сам рођен.

ВОЛЕО БИХ ДА ВОША ШТО ПРЕ БУДЕ ПРВАК

Војводина у актуелној сезони добро гура, Европа се смеши.

- Тешко је то рећи. Знамо да су највећи клубови Црвена звезда и Партизан. Ипак, ове године Војводина је показала изузетан квалитет. Чујем се с Мирославом Тањгом, радио је са Синишом Михајловићем у Италији и сад преноси то знање. Војводина је велики клуб, али јој увек нешто мало недостаје. Кад искористи слабости београдских клубова, верујем да ће поново да буде првак – овог пута Србије. Волео бих да се то догоди што пре - оптимиста је Карталија.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slaninar - NS
Hvala ti za sve lepe trenutke koje smo doživeli mi navijači Voše te šampionke godie!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.