Goran Kartalija bio je deo generacije koja je Vojvodini 1989. donela drugi naslov šampiona Jugoslavije. Navijači Stare dame i danas ga pamte, imao je i lep učinak u inostranstvu, kao primer da i defanzivci mogu da pronađu put do cilja.
Rođen je sedamnaestog dana 1966. Juče smo imali priliku da mu čestitamo 60. rođendan!
- Hvala vam puno. Vreme leti. Iza mene je lepih šest decenija. Još se osećam mlad, pravi sportista. Narod voli da kaže da svako vreme nosi svoje breme. Ovo je jubilej lepih i brojnih uspomena - kaže Goran Kartalija.
Rođen je u Kljajićevu. Mnogo rođaka i danas živi tamo, često ih obilazi.
- Rado se vraćam u rodno mesto. Tu su mi roditelji, još su živi. Imam dosta braće od stričeva i tetaka. Za pet ili šest sati dođem iz Austrije u Kljajićevo. Svakog meseca bar jednom. Lepo se osećam s rođacima u zavičaju.
Karijeru je započeo u Vrbasu, gde je proveo tri godine pre nego što je prešao u Vojvodinu.
- Karijeru sam započeo u Kordunu iz Kljajićeva, onda otišao u Radnički iz Sombora. Tamo me je trenirao vredni Velimir Šargić. Potom sam prešao u Vrbas, tad u Drugoj ligi Jugoslavije. Trener je bio Dujo Drašković. Klub je uvek imao ime i kvalitet, bio u sredini tabele. Posle tri godine interesovali su se Vojvodina i Spartak iz Subotice. Odlučio sam se za Novi Sad i nisam pogrešio. Znalo se – pre 28. godine nije se moglo u inostranstvo. Klubovi po pet ili šest godina nisu menjali sastav, pa je liga bila među pet najkvalitetnijih u Evropi. Bila je milina igrati na stadionima širom Jugoslavije.
Sezona 1988/89. bila je kao iz snova. Novosađani su pobeđivali najveće i prvi prošli kroz cilj. Kartalijina generacija ušla je u galeriju nezaboravnih. Sa ove vremenske distance, uspeh koji je izuzetno teško ostvariti.
- Rođen sam u godini kad je Vojvodina uzela prvu titulu, a učestvovao sam u osvajanju druge. To je bio skup golobradih mladića: Punišić, Mihajlović, Jokanović, Vorkapić, Vujačić, Mijić, Mijucić, ja… Predvodili su nas iskusni Miloš Šestić, Svetozar Šapurić i golman Čedo Maras. Malo ko je verovao da ćemo da se borimo za sam vrh tabele. Međutim, tim predvođen trenerima Ljupkom Petrovićem, Josipom Pirmajerom i Jovanom Kovrlijom počeo je da beleži vrhunske rezultate. Tu su bili Zvezda, Partizan, Hajduk i Dinamo, ali se umešala Vojvodina i svima pomrsila račune. Predvodio nas je izvanredni Miloš Šestić. Pozdravljam ga – znam da je imao transplantaciju srca i želim mu dug i srećan život. Šele je 70 odsto sam osvojio titulu 1989. Mnogi od nas tad nisu bili svesni kakav smo uspeh ostvarili. Igrali smo protiv Piksija Stojkovića, Dejana Savićevića, Roberta Prosinečkog, Zvonimira Bobana, Alena Bokšića, Roberta Jarnija, Semira Tucea… Sve su to bile veličine. Ipak, mi smo prvi prošli kroz cilj, tek kasnije postali svesni kakav smo podvig načinili.
Iz te generacije više nema Svetozara Šapurića, Siniše Mihajlovića i Zorana Mijucića. Kartalija ističe da mu je svaki susret s nekim od igrača zlatne generacije novi praznik u životu.
- Kad je obeležavano 20 godina od titule, malo pre toga ostali smo bez Zorana Mijucića. Bio je divan čovek i dobar fudbaler. Kasnije su otišli Siniša Mihajlović i Svetozar Šapurić. Čujem se s Draganom Punišićem, Budom Vujačićem, trenerom Vojvodine Miroslavom Tanjgom, Dejanom Joksimovićem… Nije to često, ali se dopisujemo. Nadam se da će neko da se doseti da nas sve okupi i da se prisetimo lepih trenutaka i zlatnih dana Vojvodine.
Sportista bujne kose. Pouzdani defanzivac. Profesionalac od glave do pete. Sve je to bio Goran Kartalija. Takvi asovi nekad su bili na velikoj ceni i služili kao primer. Godine prolaze, vreme čini svoje, ali neki ljudi se ne zaboravljaju. Ponekad ih i čujemo. I bez toga - svojim delima vinuli su se do fudbalskog pamćenja.
ODBIJAO SAM REPREZENTACIJU AUSTRIJE, ALI...
Kartalija je iz Voše prešao u Austriju, igrao za više klubova. Oprobao se i u Nici, u Francuskoj.
- Ponuda je bilo sa svih strana, ništa konkretno. Stigao je poziv iz Austrije, iz Viener sport kluba i tamo sam otišao. Igrao sam izuzetno dobro u vreme kad je austrijski fudbal bio na visokom nivou. Dominirali su Rapid, Austrija Beč i Salcburg. Pojavio se Ivica Osim i od Šturma napravio „bum”. Potom sam prešao u LASK, gde mi je bilo izuzetno lepo, bio sam i kapiten. Odbijao sam da budem reprezentativac Austrije, ali sam pred kraj karijere odigrao četiri utakmice. Igrao sam i u Nici, na preporuku Silvestera Takača, koji je igrao u Vojvodini kad je osvojena prva titula. U Francuskoj mi je vreme brzo prolazilo, zahvaljujući i nekadašnjem saigraču Zoranu Milenkoviću. Potom sam se vratio u Austriju i igrao za Admiru iz Beča. Karijeru sam završio u 32, iz zdravstvenih razloga.
KOSANOVIĆ IMAO ŽICU ZA USPEH
Nedavno smo ostali bez Milorada Kosanovića – šarmera, boema, trenera i gospodina fudbala. Veliki gubitak za Vojvodinu, Novi Sad i fudbal celog regiona.
- Bio je šmeker, šarmer, imao je žicu za uspeh. Okupio je ekipu koja je Voši donela titulu i bio alfa i omega kluba. Nisam znao da ima zdravstvenih problema, ali sam znao da se povukao iz fudbala. Vest me je zatekla. Veliki gubitak za regionalni fudbal. Ostaće mi u najlepšim uspomenama – tužan je Kartalija.
SRCE ZOVE U KLjAJIĆEVO
Goran danas radi u Austriji, posvetio se trenerskom poslu:
- Pripadnik sam generacije koja je 26 godina živela u nekadašnjoj Jugoslaviji. U Austriji sam već 36 godina. Ovde mi je porodica – dva sina s porodicama. Sve mi je u Austriji. Ne znam da li ću i kad da se vratim u Kljajićevo. Trenutno sam u Astenu, lepo mi je i imam još nekoliko godina do penzije. Ipak, srce kaže da bih jednog dana trebalo da se vratim tamo gde sam rođen.
VOLEO BIH DA VOŠA ŠTO PRE BUDE PRVAK
Vojvodina u aktuelnoj sezoni dobro gura, Evropa se smeši.
- Teško je to reći. Znamo da su najveći klubovi Crvena zvezda i Partizan. Ipak, ove godine Vojvodina je pokazala izuzetan kvalitet. Čujem se s Miroslavom Tanjgom, radio je sa Sinišom Mihajlovićem u Italiji i sad prenosi to znanje. Vojvodina je veliki klub, ali joj uvek nešto malo nedostaje. Kad iskoristi slabosti beogradskih klubova, verujem da će ponovo da bude prvak – ovog puta Srbije. Voleo bih da se to dogodi što pre - optimista je Kartalija.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
